Kratka pitanja i odgovori

Nedozvoljena je revizija koju je pisao zastupnik koji nije advokat, već diplomirani pravnik zaposlen kod tuženog, jer je Zakonom o parničnom postupku čl. 86. stav 6. propisano da stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat.

Nedozvoljena je revizija tužilje izjavljena protiv odluke o kamati na dosuđeno novčano potraživanje i odluke o troškovima parničnog postupka, koje u parnici iz radnog odnosa ne predstavljaju glavni zahtev, već sporedno potraživanje.

Stupanjem na rad bez zaključenog ugovora o radu, zaposleni zasniva radni odnos na neodređeno vreme, ukoliko u odnosu poslodavca i zaposlenog postoje sve karakteristike radnog odnosa, kako u pogledu kvaliteta rada, tako i u pogledu prava i odgovornosti koji proizilaze iz radnog odnosa.

Prilikom odlučivanja o zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu, sud je dužan da ceni i da li su radnje poslodavca prema zaposlenom (dugogodišnje šikaniranje i zlostavljanje na radu zaposlenog), koje su se ponavljale navele zaposlenog da otkaže ugovor o radu.

Rad u smenama je rad koji se neprekidno ili s prekidima radi u najmanje dve smene, bilo dnevne ili noćne, odnosno takva organizacija rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu s određenim obrascem, uključujući obrazac rotiranja, koji može biti neprekidan ili s prekidima u različito vreme tokom određenog perioda dana ili noći.

Poslodavac je dužan, da pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom dostavi upozorenje za otkaz ugovora o radu koje sadrži:

• osnov za otkaz ugovora o radu,
• konkretne radnje zaposlenog sa precizno opredeljenim vremenom i mestom počinjenih povreda i – dokazima koji ukazuju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.

Izjava volje zaposlenog kojom otkazuje ugovor o radu, u smislu člana 178. Zakona o radu, valjana je ako je sačinjena u pisanom obliku, ako je slobodno data, izričita, kategorična, jasna i nedvosmislena. Osnov za prestanak radnog odnosa može biti izjava zaposlenog da želi da mu prestane radni odnos, ali da bi takva izjava proizvodila radno-pravno dejstvo, ona mora da bude rezultat slobodno date, odnosno slobodno izražene volje zaposlenog da mu prestane radni odnos.

Činjenično je razjašnjeno da je uzrok pada tužioca u toku obavljanja radnih obaveza oštećeno stepenište službene zgrade policije, pa kada je utvrđeno da je poslodavac nakon spornog događaja stepenište popravio i da se tužilac stepeništem uobičajeno kretao, pravilno je drugostepeni sud procenio da tuženi ima obavezu da tužiocu nadoknadi 80% punih iznosa pravičnih naknada.

U praksi je ključno kako je rok u ugovoru definisan, jer od toga zavisi kada radni odnos zapravo prestaje:

• ugovor zaključen „NA” određeni period (npr. na 6 meseci): radni odnos automatski prestaje tek kada taj kalendarski rok istekne. pre toga, otkaz je moguć samo uz striktno ispunjenje zakonskih uslova za otkaz,
• ugovor zaključen „DO” određenog roka ili događaja: u ovom slučaju ugovor o radu može biti otkazan i pre isteka roka od šest meseci.

Naknada štete zbog nezakonitog otkaza ima karakter novčanog potraživanja iz radnog odnosa, a ovo potraživanje je dospelo kada je u sudskom postupku utvrđeno da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos te od tada teku rokovi zastarelosti (tri godine u radnom pravu).

Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005… i 95/2018)

Član 121. stav 6. “Obračun zarade, odnosno naknade zarade, koji je poslodavac dužan da dostavi zaposlenom u skladu sa stavom 1. ovog člana, ima svojstvo izvršne isprave.”

Kako to funkcioniše u praksi?

Da bi ovaj član zakona dobio svoju punu primenu u izvršnom postupku, ključan je i Zakon o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), koji u svom članu 41. stav 1. tačka 6) eksplicitno navodi da je obračun zarade jedna od isprava na osnovu kojih sud ili javni izvršitelj mogu direktno odrediti izvršenje (prinudnu naplatu).

Šta to znači za zaposlenog? Ako poslodavac na dan dospelosti ne isplati platu (ili je isplati delimično), on je svejedno dužan da zaposlenom uruči obračunski listić (koji u tom slučaju, prema Pravilniku o sadržini obračuna zarade, odnosno naknade zarade, mora biti potpisan i pečatiran).

Zaposleni sa tim listićem ne mora da pokreće dugotrajan radni spor i tuži poslodavca da bi dokazao da mu ovaj duguje novac. Umesto toga, može se podneti predlog za izvršenje preko nadležnog suda i tako skratiti sudski postupak.

Zaposleni ukoliko poseduje potpisan i pečatiran obračun zarade može podneti predlog za izvršenje preko nadležnog suda i tako skratiti sudski postupak.

Pojam „start-up“ preduzeća najčešće se povezuje s novoosnovanim tehnološkim preduzećem u ranoj fazi poslovnog razvoja.

„Spin-off“ preduzeće je nastalo u okviru, a nakon toga se izdvojilo od matične organizacije kao samostalno preduzeće i najčešće je (ali ne i uvek) povezano sa matičnom organizacijom putem udela u vlasničkoj strukturi.

Da, sredstva koja se dodeljuju iz Programa ranog razvoja su bespovratna, dok god se troše u skladu sa pravilima definisanim u Priručniku Programa ranog razvoja.

Klauzula poverljivosti (poznata i kao NDA – Non-Disclosure Agreement, odnosno odredba o tajnosti podataka) postala je jedan od najvažnijih i najčešće korišćenih elemenata modernog privrednog prava. Više nije rezervisana samo za velike korporativne akvizicije; danas je standardni deo gotovo svakog ugovora o radu kao  i pregovora i ugovora o poslovnoj saradnji.

Definicija mora biti dovoljno široka da obuhvati sve važne podatke, ali i dovoljno specifična da ne bude proglašena ništavom usled neodređenosti. Obično obuhvata:

• Izvorni kod softvera, algoritme i tehničku dokumentaciju.
• Baze podataka, liste klijenata i poslovne partnere.
• Finansijske izveštaje, biznis planove i marketinške strategije.

Sud je nadležan da odlučuje po tužbi za povraćaj stečenog bez osnova i kada se radi o više plaćenom PDV-u (iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 3609/21 od 25.08.2021.).

Prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa, stranci mogu sticati pravo svojine na nekretninama u Republici Srbiji, pod uslovom da postoji uzajamnost, odnosno da državljani Srbije imaju slična prava u zemlji porekla stranog državljanina. U praksi, to znači da stranci mogu kupovati stanove i kuće u Srbiji na isti način kao i državljani Srbije, ali uz uslov da državljani Srbije mogu kupovati nekretnine u zemlji porekla stranog državljanina.

Pravilan je zaključak prvostepenog suda da činjenica da je tuženi u poreskom postupku odbio zahtev za povraćaj više plaćenog poreza na dodatu vrednost, te da je predmet po žalbi vraćen na ponovno odlučivanje, gde je ponovo odbijen, ne predstavlja smetnju za podnošenje tužbe sudu, te da tužilac ima pravo da podnese tužbu sudu uvek kada smatra da mu je postupanjem državnog organa pričinjena šteta. Međutim u konkretnom slučaju tužilac ne potražuje utuženi iznos na ime naknade štete zbog nezakonitog rada državnog organa, već po osnovu sticanja bez osnova. Kod takvog stanja stvari, pravilno je prvostepeni sud odbio prigovor apsolutne nenadležnosti suda imajući u vidu da je predmet tužbenog zahteva povraćaj više plaćenog PDV-a po osnovu sticanja bez osnova u smislu čl. 210. Zakona o obligacionim odnosima, za čije je rešavanje u smislu čl. 1. Zakona o parničnom postupku nadležan sud, a ne organ poreske uprave.

Kada su supružnici postigli usmeni sporazum o deobi zajedničke imovine koju čine pokretne stvari i novac stečen tokom zajednice koji je izvršen u celosti, nema smetnji za konvalidaciju tog sporazuma.

Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni. Nepravilan rad službenog lica ili organa je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koja šteti pravu ili interesima trećeg lica.

Naručilac koji je uredno obavestio izvršioca radova da izvršeni rad ima nedostatak, može od njega zahtevati da taj nedostatak otkloni u primerenom roku, pa ima pravo i na naknadu štete.

Kada je predmet ugovora o građenju izgradnja građevine i ta građevina bude izgrađena, onda se ne može govoriti o neispunjenju ugovornih obaveza u situaciji kada postoji nesaglasnost između ugovorene i izgrađene građevine, već samo o postojanju nedostataka na građevini.

Za vršenje prava zadržavanja nužno je da već postoji državina poverioca na stvari dužnika.

Da, moguće je tužiti državu, grad, opštinu ili neki državni organ, kada su propustili da preduzmu nešto što je bilo u njihovoj zakonskoj obavezi ili povredili neko vaše pravo. Takođe moguće je tužiti državne organe uprave kad ne odgovore u zakonskom roku na zahtev građana, zbog „ćutanja uprave“.