Grana prava koja reguliše odnose između lica u vezi imovine i drugim imovinskim dobrima se naziva imovinsko pravo. Imovinsko pravo obuhvata sve one pravne norme koje uređuju način sticanja, korišćenja, raspolaganja i zaštite imovine i prava i obaveze vlasnika imovine. Imovinsko pravni odnosi se, u skladu sa odredbama imovinskog prava, mogu definisati kao svi oni pravni odnosi u koje pojedinci (kao fizička ili pravna lica) stupaju povodom rešavanja pitanja svojine. Imovinu predstavljaju najčešće stvarna, obligaciona, nasledna prava, prava intelektualne i porodično-imovinski odnosi. Imovinsko pravo se štiti zakonom, a povreda imovinskog prava se najčešće štiti tužbom.
Osnovni imovinsko pravni odnos predstavlja pravo vlasništva nad pokretnim i nepokretnim stvarima. Pravom vlasništva se osigurava posedovanje, upotreba i raspolaganje imovinom vlasnika.
Jedna od ključnih pravnim imovinskih institucija je legalizacija. Legalizacija je postupak izdavanja građevinske ili upotrebne dozvole za sve objekte koji su izgrađeni. Ozakonjenjem (legalizacijom) se izgrađeni objekti uvode u pravni sistem, što dalje omogućava njihovo upisivanje u katastar nepokretnosti i nesmetano raspolaganje njima.
Primena zakona o legalizaciji zasniva se na sledećim načelima:
- zakonitosti – evidentiranje i upis objekata vrši se isključivo pod uslovima i na način utvrđen zakonom;
- javnosti i dostupnosti podataka – svi podaci iz dnevno ažurnih potrebnih podataka u vezi sa nepokretnostima i licima su javni i dostupni u elektronskoj formi;
- pravne sigurnosti – faktičkim vlasnicima objekata omogućava se upis prava svojine zasnovan na potvrdi agencije kao javnoj izvršnoj ispravi;
- prvenstva u rešavanju – prijave zainteresovanih lica rešavaju se prioritetno u odnosu na nepokretnosti za koje nije podneta prijava u skladu sa odredbama ovog zakona;
- zaštite prava trećih lica i javnog interesa – evidentiranjem i upisom prava svojine na objektu štite se prava trećih lica, a uklanjanjem objekata izgrađenih suprotno javnom interesu štite se interesi države i svih građana;
- ekonomičnosti i efikasnosti postupka – svi postupci se vode elektronskim putem i u rokovima koji omogućavaju brzu i efikasnu obradu.
Pored zakona o legalizaciji, primenjuju se i odredbe zakona kojim se uređuje izgradnja objekata, državni premer i katastar, postupak upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture i drugi posebni zakoni. Nakon legalizacije sledi upis u katastar nepokretnosti, čime je pravo svojine nad nepokretnošću u potpunosti je zaštićeno tek nakon uknjižbe u katastar.
Uknjižba imovine je pravni postupak upisa prava svojine u katastar nepokretnosti, koji se vodi kod Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Uknjižba se vrši isključivo na osnovu validnog pravnog osnova, kao što su:
- ugovor o kupoprodaji,
- ugovor o poklonu,
- nasledstvo.
Vrste upisa imovine može biti: uknjižba (konačan upis prava svojine), zabeležba (privremeni upis), predbeležba (upis koji čeka potvrdu). Rešenje o uknjižbi predstavlja zvanični dokaz vlasništva nad nekretninom.
Značaj uknjižbe imovine u katastar odnosno javnu evidenciju je višestruk:
- dokazuje pravo vlasništva nad nekretninom pred trećim licima i državom,
- omogućava da se uknjižena imovina nasledi, proda, založi, stavi pod hipoteku,
- prevencija sporova oko vlasništva nad imovinom,
- lakša prodaja i korišćenje imovine kao zaloge kod dobijanja kredita.
