Porodično i nasledno pravo

Porodično pravo je grana prava koja reguliše odnose unutar porodice sa ciljem da osigura zaštitu za sve članove porodice, regulišući njihove međusobne odnose i obaveze. Zakonskim odredbama porodičnog prava uređuju se: brak i odnosi u braku, odnosi u vanbračnoj zajednici, odnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdržavanje, imovinski odnosi u porodici, zaštita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porodičnim odnosima i lično ime.

U skladu sa zakonom, porodica uživa posebnu zaštitu države i svako ima pravo na poštovanje svog porodičnog života. Takođe se u zakonu kaže da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Određivanje pojedinih pravnih kategorija, u skladu sa Porodičnim zakonom i porodičnim pravom u Srbiji:

1. Brak – može biti zaključen samo između muškarca i žene, u skladu sa zakonom, a raskida razvodom braka (sklapanje braka nije dozvoljeno među srodnicima). Razvod braka može biti sporazuman ili razvod braka po tužbi.
2. Razvod braka – pravni postupak razvoda braka je okončanje braka među supružnicima u vidu sporazuma za razvod braka ili kao tužba za razvod braka sporazumno ili u vidu razvoda braka pri čemu razlozi za razvod braka mogu biti nepomirljive razlike između supružnika, nečije ponašanje koje ozbiljno ugrožava bračnu zajednicu, duži period razdvojenosti, nasilje u porodici i drugo.
3. Starateljstvo nad decom – jedno od najvažnijih aspekta kod razvoda braka je regulisanje starateljstva nad decom, pri čemu sud donosi konačnu odluku o starateljstvu i određuje kod koga će deca živeti i ko će biti odgovoran za njihovo izdržavanje.
4. Roditeljsko pravo – izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. Roditeljsko pravo obuhvata prava i dužnosti roditelja da se staraju o detetu.
5. Nasleđivanje i podela imovine – pitanja koja su zakonski regulisana i daju mogućnost rešavanja prenosa imovine bližim članovima porodice nakon smrti člana porodice (deca, supružnici, uobičajeno putem testamenta), kao i raspodele imovine među supružnicima kod postupka razvoda braka.
6. Porodično nasilje – uključuje sve pravne i zakonske norme kojima se štite žrtve porodičnog nasilja i pružaju mehanizme zaštite, posebno najosetljivije kategorije (deca) u vidu izabrane prilaska i pružanje podrške žrtvama porodičnog nasilja.
7. Usvojenje – postupak koji je zakonom regulisan, počev od procedure usvajanja, pa preko prava i obaveze usvojitelja i usvojenika.
8. Hraniteljstvo – definiše se kao odnos između deteta (hranjenika) i odrasle osobe koja se o njemu stara (hranitelj). Hraniteljstvo se zasniva odlukom Centra za socijalni rad kao stalno ili privremeno hraniteljstvo. Centar ujedno stalno nadzire život deteta u hraniteljskoj porodici.

Nasledno pravo reguliše pravne odnose koji nastaju povodom imovine nakon smrti nekog lica. Nasledno pravo posebno razmatranja pitanja kao što su: ko ima pravo da nasledi, šta se nasleđuje, na koji način se nasleđuje, pod kojim uslovima naslednici nasleđuju zaostavštinu ostavioca. Osnovni pravni izvor, koji detaljno reguliše i uređuje nasledno pravo je Zakon o nasleđivanju Republike Srbije.

Kao zasebna pravna grana u okviru građanskog prava, nasledno pravo obuhvata:

• način nasleđivanja (zakonsko i testamentalno nasleđivanje),
• naslednike (nasledne redove i krug naslednika),
• odricanje od nasledstva,
• lišenje prava na nasleđe,
• pravila o ostavinskom postupku (raspravljanju zaostavštine).

Kako se nasledno pravo bavi imovinom i naslednicima ono je usko vezano sa porodičnim i imovinskim pravom. U tom kontekstu, nasledno pravo štiti imovinska prava pojedinaca i doprinosi pravnoj sigurnosti kod uređenja imovinskih odnosa među naslednicima.

Nasledno pravo uređuje imovinu posle smrti ostavioca tako što propisuje pravila po kojima njegova prava i obaveze prelaze na naslednike.

Kako nasledno pravo uređuje zaostavštinu (imovinu, prava i obaveze) posle smrti nekog lica (ostavioca), ono definiše:

• ko tačno nasleđuje – najčešće su naslednici članovi porodice (deca, bračni partner, roditelji), pri čemu se poštuju nasledni redovi kod nasleđivanja,
• po kom osnovu se nasleđuje – naslednici mogu naslediti ostavinu dvojako, zavisno od toga da li je ostavilac sačinio testament ili nije, kada se nasleđuje prema zakonu,
• šta je predmet nasleđivanja – nasleđuju se i prava i obaveze (nepokretnosti, pokretna imovina, novac, dugovanja ostavioca, prava, novac),
• na koji način se nasleđuje – naslednici mogu naslediti ostavinu u celini ili u delovima (idealnim suvlasničkim udelima), sa svim pripadajućim pravima i obavezama koja iz nasleđivanja proizilaze,
• postupak nasleđivanja – raspravljanje zaostavštine ostavioca se vrši pred sudom kao ostavinski postupak, u kome se utvrđuje ko su naslednici, šta se nasleđuje i kako se imovina deli,
• odricanje od nasledstva i odgovornost – nekada se naslednici mogu odreći nasledstva, ali ako ga prihvate odgovaraju za dugove ostavioca do visine nasledstva.

Nakon smrti ostavioca se pokreće pitanje raspravljanja zaostavštine. U postupku za raspravljanje zaostavštine (ostavinski postupak) sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima. Ostavinski postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo. Ostavinski postupak može pokrenuti i neki od naslednika. Ukoliko je ostavilac sastavio testament ili ispravu o usmenom testamentu i testament koji je zaveštalac ostavio dostaviće se sudu zajedno sa smrtovnicom. Ukoliko je umrli ostavio testament, sud će obavestiti i na ostavinsko ročište pozvati sva lica koja bi mogla po zakonu polagati pravo na nasleđe. Okončanje ostavinske rasprave nastaje donošenjem sudskog rešenja o nasleđivanju.