Sticanje bez osnova se definiše kao prelazak dela imovine na bilo koji način jednog pravnog lica imovinu drugog lica bez pravnog osnova, te se takvo sticanje smatra neosnovanim i nezakonitim.
Vrste sticanja bez osnova:
• isplata nedugovanog,
• isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario,
• isplata s obzirom na osnov koji je kasnije otpao (situacija sticanja bez osnova kada je u trenutku isplate postojao za nju osnov, ali je kasnije nestao, a onaj kome je u isplata izvršena drži primljeno bez osnova, te isplatilac ima pravo da tužbom zahteva povraćaj plaćenog),
• određene radnje obogaćenog lica,
• određene radnje nekog trećeg lica,
• usled nastanka nekog spoljnjeg događaja.
Kod isplate nedugovanog slučaj sticanja bez osnova nastaje kada neko plati nedugovano, tj. kada izvrši nešto što nije trebao da izvrši tj. isplata nepostojećeg duga ili da je isplatilac bio u zabludi, te isplatilac ima zakonsko pravo da tužbom zahteva povraćaj plaćenog.
Kod isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario, slučaj sticanja bez osnova nastaje kada se isplata izvrši s obzirom na osnov čiji se nastanak očekuje u budućnosti, ali se to očekivanje ne ostvari, te usled neostvarenja osnova isplaćeno može tužbom povratiti. Ovakvo sticanje bez osnova se još naziva i isplata za budućnost.
U slučaju isplate s obzirom na osnov koji je kasnije otpao, reč je o situaciji sticanja bez osnova kada je u trenutku isplate postojao za nju osnov, ali je kasnije nestao, a onaj kome je u isplata izvršena drži primljeno bez osnova, te isplatilac ima pravo da tužbom zahteva povraćaj plaćenog.
Sticalac mora da vrati osiromašenom ono čime se obogatio, s tim što obim njegove obaveze zavisi od toga da li je bio savestan ili nesavestan.
Prema Zakonu o obligacionim odnosima pravila vraćanja su sledeća:
• Ko izvrši isplatu znajući da nije dužan platiti, nema pravo da zahteva vraćanje, izuzev ako je zadržao pravo da traži vraćanje ili ako je platio da bi izbegao prinudu.
• Ko je isti dug platio dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave, ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova.
• Ne može se tražiti ono što je dato ili učinjeno na ime izvršenja neke prirodne obaveze ili neke moralne ili društvene dužnosti.
• Kad se vraća ono što je stečeno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata, i to, ako je sticalac nesavestan od dana sticanja, a inače od dana podnošenja zahteva.
• Sticalac ima pravo na naknadu nužnih i korisnih troškova, ali ako je bio nesavestan, naknada za korisne troškove mu pripada samo do iznosa koji predstavlja uvećanje vrednosti u trenutku vraćanja.
• Ne može se tražiti vraćanje neosnovano plaćenih iznosa na ime naknade štete zbog povrede tela, narušenja zdravlja ili smrti, ukoliko je isplata izvršena savesnom pribaviocu.
• Ako je neko svoju ili tuđu stvar upotrebio na korist trećeg, a nema uslova za primenu pravila o poslovodstvu bez naloga, treći je dužan vratiti stvar, odnosno, ako to nije mogućno, naknaditi njenu vrednost.
• Ko za drugog učini kakav izdatak ili nešto drugo što je ovaj po zakonu bio dužan učiniti, ima pravo zahtevati naknadu od njega.
• Kad je neko tuđu stvar upotrebio u svoju korist, imalac može zahtevati, nezavisno od prava na naknadu štete, ili u odsustvu ove, da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe.
