U domaćem zakonodavstvu postoje više pravnih akata kojima se reguliše mobing odnosno zlostavljanja na radu. Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu uređuju se: zabrana zlostavljanja na radu i u vezi sa radom; mere za sprečavanje zlostavljanja i unapređenje odnosa na radu; postupak zaštite lica izloženih zlostavljanju na radu i u vezi sa radom i druga pitanja od značaja za sprečavanje i zaštitu od zlostavljanja na radu i u vezi sa radom. Ovaj zakon se odnosi na poslodavce i zaposlene u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad. Pored Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, Ministarstvo rada i socijalne politike donelo je Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu, kojim se propisuju se pravila ponašanja poslodavaca i zaposlenih, odnosno drugih radno-angažovanih lica u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, odnosno od seksualnog uznemiravanja.
Mobing je specifični oblik ponašanja (aktivnog ili pasivnog) i patološka (neprijateljska i neetička) komunikacija na radnom mestu, kojim jedna osoba ili grupa ljudi psihički i moralno zlostavljaju i ponižavaju drugu osobu, kako bi ugrozili njen ugled, čast, ljudsko dostojanstvo i integritet.
Krajnji cilj je da se zlostavljana osoba ukloni sa radnog mesta. Zlostavljana osoba (žrtva mobinga) je često u položaju da ne može da se odbrani.
Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu i pratećim Pravilnikom o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu oblici ponašanja koji se smatraju mobingom (zlostavljanjem na radu) su jasno i precizno definisani, kao ponašanja koja:
- onemogućavaju normalnu komunikaciju (vikanje, vređanje, neopravdano i namerno sprečavanje zaposlenog da iznese mišljenje, prekidanje zaposlenog u govoru, uznemiravanje telefonom);
- truju međuljudske odnose (ignorisanje prisustva zaposlenog, izbegavanje komunikacije s njim, neopravdana fizička izolacija ili zabrana komuniciranja sa zaposlenim, nepozivanje na sastanke, neopravdano oduzimanje sredstava za rad);
- mogu da naruše lični ugled (ismevanje, ogovaranje, klevete, negativno komentarisanje ličnih karakteristika zaposlenog);
- mogu da naruše profesionalni ugled (neopravdane stalne kritike i omalovažavanje rada zaposlenog, neopravdano nedavanje radnih zadataka, onemogućavanje zaposlenog da izvršava radne zadatke, davanje ponižavajućih ili preteških zadataka, odnosno onih koji su ispod ili daleko iznad nivoa znanja i kvalifikacija zaposlenog, određivanje neprimerenih rokova za njihovo izvršenje, prekomerno nadziranje rada, namerno uskraćivanje informacija u vezi s poslom, neopravdano i namerno isključivanje zaposlenog iz obrazovanja i stručnog usavršavanja);
- mogu da naruše zdravlje zaposlenog (stalni pritisci i pretnje, pretnje otkazom, raskidom ugovora o radu ili primenom fizičke sile, sitno fizičko uznemiravanje koje nema elemente krivičnog dela, namerno izazivanje konflikata i kontinuirane stresne situacije);
- mogu da se smatraju seksualnim uznemiravanjem (ponižavajući i neprimereni komentari i postupci seksualne prirode, pokušaj ili izvršenje nepristojnog i neželjenog fizičkog kontakta, navođenje na prihvatanje seksa uz obećavanje nagrade, pretnju ili ucenu).
Ono što je važno istaći je da se ne smatra svako „negativno“ ponašanje mobingom. Da bi neko ponašanje imalo karakter zlostavljanja na radu neophodno je da se ono stalno ponavlja sa određenom namerom – da povredi dostojanstvo, ugled, integritet ili da naruši zdravlje zlostavljane osobe.
Za kolektiv, poslodavca i zaposlene, je od velikog značaja da prepoznaju prisutno zlostavljanje na radu, bilo da je ono u vidu aktivnog ili pasivnog mobinga, kao i da naprave razliku između mobinga i diskriminacije.
Zaštita od zlostavljanja ostvaruje se, u skladu sa Zakonom, u postupku:
- posredovanja kod poslodavca;
- utvrđivanja odgovornosti zaposlenog koji se tereti za zlostavljanje kod poslodavca;
- pred nadležnim sudom.
Mobing i diskriminacija su dva različita pojma, koja se razlikuju po motivima, načinu izvršenja i zakonskom regulisanju. Diskriminacija se uglavnom vrši na osnovu nekog ličnog svojstva žrtve – pol, boja kože, nacionalnost, verska pripadnost, seksualna orijentacija.
Za sva pitanja u vezi zlostavljanja na radu najbolje je konsultovati advokata za radno pravo. Advokat za radno pravo, na osnovu iznetih podataka zlostavljane osobe može da zaključi da li se zaista radi o mobingu i koje radnje, kojim redosledom i na koji način preduzeti. Advokat za radno pravo može biti posrednik pred poslodavcem ili podneti tužbu u slučaju da je to jedina opcija.
