Zakonom o radu, zakonom o zabrani zlostavljanja na radu i Zakonom zabrani diskriminacije su nedozvoljeni svi oblici psihičkog i fizičkog zlostavljanja i diskriminacije na radu i zakonom su kažnjivi, a licu koje trpi bilo mobing, bilo diskriminaciju na radu ima pravo na zakonsku zaštitu i nadoknadu štete za pretrpljenu psihičku i eventualno fizičku bol.
Razlike između mobinga na radu i diskriminacije na radu proizilaze iz samih definicija pojmova.
Mobing je specifični oblik ponašanja (aktivnog ili pasivnog) i patološka (neprijateljska i neetička) komunikacija na radnom mestu, kojim jedna osoba ili grupa ljudi psihički i moralno zlostavljaju i ponižavaju drugu osobu, kako bi ugrozili njen ugled, čast, ljudsko dostojanstvo i integritet. Krajnji cilj je da se zlostavljana osoba ukloni sa radnog mesta. Da bi neko ponašanje imalo karakter zlostavljanja na radu neophodno je da se ono stalno ponavlja sa određenom namerom – da povredi dostojanstvo, ugled, integritet ili da naruši zdravlje zlostavljane osobe.
Zakon diskriminaciju i “diskriminatorsko postupanje” označava kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
Mobing i diskriminacija su dva različita pojma, koja se razlikuju po motivima, načinu izvršenja i zakonskom regulisanju.
Diskriminacija se uglavnom vrši na osnovu nekog ličnog svojstva žrtve – pol, boja kože, nacionalnost, verska pripadnost, seksualna orijentacija, a mobing je kontinuirano zlostavljanje zaposlenog bez obzira na lična svojstva sa ciljem da bude udaljen sa posla (da otkaz).
Razlikuju se tri ključne razlike između mobinga na radu i diskriminacije na radu:
- osnov,
- motiv,
- posledica.
Diskriminacija podrazumeva nejednako postupanje prema zaposlenom zbog određenih ličnih svojstava. U lična svojstva se ubrajaju: pol, starost, etnička pripadnost ili bilo koja druga karakteristika koja ne bi trebalo da utiče na tretman na radnom mestu. Diskriminacija može biti jednokratna, ali njene posledice često imaju dugoročni uticaj na prava zaposlenog.
Za razliku od diskriminacije, mobing je usmeren na kontinuirano ugrožavanje dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja ili položaja zaposlenog kroz ponavljajuće, neprimereno ponašanje, koje nije zasnovano na ličnim svojstvima. Mobing stvara neprijateljsku radnu atmosferu, izaziva stres i može narušiti zdravlje zaposlenog, bilo psihičko ili fizičko.
Motiv diskriminacije počiva na degradiranju zaposlenog na osnovu njegovih ličnih svojstava, dok je motiv kod mobinga često želja da se žrtva izoluje, ponižava ili demotiviše bez nužno povezivanja sa ličnim svojstvima.
Posledice diskriminacije, koja je obično jednokratna, utiču na prava zaposlenog, koja se neosnovano umanjuju, najčešće bez namere udaljavanja sa posla (otkaza). Kod mobinga je posledica, budući da je zlostavljanje kontinuirano, a zlostavljano lica često ne može da se brani, ozbiljna ugroženost njegovog psihičkog stanja i zbog prevelike količine stresa na poslu, davanje otkaza.
I mobing i diskriminacija su, kao oblici ponašanja, nezakoniti i veoma je važno da se prepoznaju razlike između njih, kako bi se zatražila adekvatna i zakonom propisana pravna zaštita. Bilo da se sumnja na postojanje mobinga ili diskriminacije na poslu, ugroženo lice bi trebalo da se obrati advokatu za radno pravo. Advokat za radno pravo će utvrditi o kom obliku ponašanja se tačno radi i shodno tome preduzeće potrebne pravne radnje u cilju zaštite prava klijenta. Kod mobinga, advokat za radno pravo može imati ulogu posrednika, a ukoliko posredovanje između poslodavca i zaposlenog ne uspe, pokreće se tužba. Kod diskriminacije, advokat za radno pravo se prvo obraća Povereniku, a potom može uslediti i tužba, ukoliko je to u skladu sa zakonom.
