Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, Zakonom o parničnom postupku i drugim zakonima, zavisno od pravnog postupka (porodičnim, radnim ili privrednim sporovima) mogu primenjivati i posebna pravila propisana drugim zakonima, kojima se dopušta da sud donese privremene mere obezbeđenja.
Privremene mere obezbeđenja su zakonske mere suda, koje on određuje radi privremenog uređenja odnosa između stranaka ili radi obezbeđenja budućeg izvršenja sudske odluke.
Osnovna svrha privremene mere obezbeđenja je da spreči nastanak štete, onemogući otuđenje ili prikrivanje imovine i obezbedi da buduća sudska odluka može biti uspešno izvršena. Privremene mere obezbeđenja predstavljaju pravna sredstva kojima učesnik u parničnom, vanparničnom, upravnom ili izvršnom postupku osigurava da se njegov zahtev ostvari pre nego što je sud donese definitivnu i pravno obavezujuću odluku.
Odluku o privremenoj meri obezbeđenja sud je ovlašćen da donese na osnovu tzv. sumarnog postupka u svim fazama sudskog postupka, pa i van rasprave i to sve sve dok izvršenje ne bude sprovedeno. Na taj način je sudu omogućeno da deluje brzo onda kada se za to ukaže kao neophodna potreba za zaštitu prava i interesa učesnika u postupku. Sud će odluku o određivanju privremene mere po predlogu stranke da donese u roku do osam dana od dana podnošenja predloga.
Pravno dejstvo i cilj privremene mere je obezbeđenje (ne samo ispunjenje obaveze) i to tako što se uspostavlja privremeno faktičko stanje ograničenog vremenskog trajanja. Neophodno je da sud, na osnovu sumarnog postupka, stekne uverenje o verovatnoći postojanja potraživanja poverioca, odnosno o postojanju činjenica od kojih zavisi ocena o verovatnoći postojanja nekog prava, pažljivo ispitujući sve okolnosti i vodeći računa o načelu sprečavanja zloupotrebe prava, kako bi doneo privremene mere. Takođe predlagač privremene mere mora učiniti verovatnim da će bez određivanja mere ostvarenje tog prava biti otežano ili onemogućeno ili da bi mogla nastati znatna ili nenadoknadiva šteta. Sud odlučuje po hitnom postupku, vodeći računa o interesima obe strane i načelu srazmernosti.
Svrha i cilj privremenih mera je da:
- obezbede buduće izvršenje potraživanja;
- spreče otuđenje, opterećenje ili skrivanje imovine;
- spreče nastanak nenadoknadive ili teško nadoknadive štete;
- privremeno urede odnose između stranaka do donošenja konačne sudske odluke;
- očuvaju postojeće činjenično i pravno stanje.
U zavisnosti od prirode spora, privremene mere mogu biti različite odnosno obuhvatati:
- zabranu otuđenja ili opterećenja nepokretnosti;
- zabranu raspolaganja pokretnim stvarima;
- blokadu ili zabranu raspolaganja novčanim sredstvima;
- nalaganje ili zabranu preduzimanja određene radnje;
- privremeno uređenje odnosa između stranaka (porodičnim sporovi).
Privremena mera ima svoj vremenski rok trajanja. Ona traje do isteka roka koji odredi sud, do pravnosnažnog okončanja postupka ili do njenog ukidanja. Sud može privremenu meru ukinuti ili izmeniti ukoliko utvrdi da su prestali razlozi zbog kojih je određena privremena mera ili ako se promene okolnosti samog slučaja.
Značaj privremenih mera je velik , jer one predstavljaju jedno od najvažnijih sredstava pravne zaštite. One omogućavaju da sudska odluka, kada bude doneta, ima praktičan efekat. Bez privremenih mera bi se često dešavalo da postoji opasnost da dužnik otuđi imovinu, prikrije sredstva ili na drugi način onemogući ostvarenje prava poverioca, čime bi sudska zaštita izgubila svoju svrhu. Iz tog razloga i značaja koje imaju, privremene mere se smatraju hitnim instrumentom zaštite prava i interesa stranaka, a sud o njihovom određivanju odlučuje prioritetno i u kratkim rokovima.
