Subjekti prava svojine i drugih stvarnih prava su fizička i pravna lica. Objekti prava svojine i drugih stvarnih prava su pojedinačno određene pokretne i nepokretne stvari. Pravo svojine i druga stvarna prava vrše se u skladu sa prirodom i namenom stvari na način i pod uslovima propisanim zakonom. Vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže u granicama određenim zakonom. Svako je dužan da se uzdržava od povrede prava svojine drugog lica.
Prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa, pravo svojine se može steći po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem.
Isti zakon (član 21.) kaže da se po samom zakonu pravo svojine stiče stvaranjem nove stvari, spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu, odvajanjem plodova, održajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i u drugim slučajevima određenim zakonom.
Održaj je jedan od zakonskih osnova sticanja prava svojine. Održaj znači da lice može postati vlasnik određene stvari zato što je poseduje neprekidno tokom zakonom propisanog vremena, pod uslovima koje zakon određuje. To znači da ukoliko neko određenu stvar drži kao svoju dovoljno dugo i ispunjava zakonske uslove, može steći pravo svojine čak i ako ranije nije bio vlasnik.
Zakonski rokovi za sticanje svojine održajem (član 28. ZOSO):
- Savestan i zakoniti držalac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom tri godine.
- Savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina.
- Savestan držalac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina.
- Savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina.
- Naslednik postaje savestan držalac od trenutka otvaranja nasleđa i u slučaju kada je ostavilac bio nesavestan držalac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati, a vreme za održaj počinje teći od trenutka otvaranja nasleđa.
Svojina određenih nepokretnosti, naročito zemljišta, često zahteva fizička obeležja samog zemljišta (ukoliko to nije moguće učiniti na drugi način), kako bi se tačno znalo koja površina pripada kom vlasniku, koji su međusobno komšije. Jedan od načina razgraničenja zemljišta, kao imovine, među komšijama, je i ograda.
Ogradu na međi mogu činiti: zidovi, živa ograda, kamenje na međi, drvena ograda, jarak i drugi predmeti koji služe za označavanje granične linije na zemljištu suseda. Ograda na međi može biti zajednička svojina suseda ili svojina jednog suseda. Zajedničku ogradu oni održavaju zajednički i troškove održavanja snose svaki po jednu polovinu. Svaki od njih koristi zemljište do ograde, ali tako da ogradu ne ošteti ili pomeri.
Kada stranke drže svoje parcele koje se graniče na isti način počev od 1966. godine, uspostavljanje ograde između njihovih parcela i u odsustvu osporavanja takvog načina držanja, ispunjeni su uslovi za sticanje prava svojine održajem prema odredbi člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pa pozivanje na javnost podataka o graničnoj liniji ne može se smatrati dokazom o nesavesnosti državine. (Presuda Apelacionog suda u Nišu, Gž 1055/24 od 22. maja 2024. godine).
Advokat za imovinskopravne odnose pruža kompletne usluge vezane za imovinu (i nepokretnu i pokretni). Ukoliko postoji sumnja vlasnika imovine da je narušeno njegovo svojinsko pravo, advokat za imovinskopravne odnose konsultuje vlasnike, upoznaje ga sa njegovim zakonskim pravima i obavezama. Advokat za imovinskopravne odnose, u slučaju tužbe, zastupa stranku pred sudom, braneći njen najbolji interes u skladu sa zakonom.
