Za normalno funkcionisanje privrednog sistema je neophodno da tržište bude transparentno, otvoreno i pod jednakim uslovima nabavke i prodaje za sve učesnike. Pored privrednih subjekata u tržišnim aktivnostima mogu učestvovati i državni organi. Kako bi izvođenje poslova, koje naručuju državni organi i organizacije, bilo po najpovoljnijim uslovima, jer se finansiraju iz budžeta, vrše se javne nabavke u cilju sprečavanja zloupotrebe. Javna nabavka, kao deo privrednog sistema, je neophodna za postizanje ciljeva slobodnog, konkurentnog i ravnopravnog tržišta.
Javne nabavke u Republici Srbiji su uređene Zakonom o javnim nabavkama. Zakon o javnim nabavkama definiše pravila postupaka javnih nabavki koje sprovode naručioci ili drugi subjekti, kako bi se zaključili ugovori o javnoj nabavci dobara, usluga ili radova, okvirnog sporazuma i sprovođenja konkursa za dizajn. Zakon posebno uređuje i pitanja kao što su: poslovi i oblik organizovanja Kancelarije za javne nabavke; nadležnost, uređenje i druga pitanja u vezi sa delokrugom rada Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki; postupak zaštite prava u postupcima javnih nabavki i drugim slučajevima u skladu sa zakonom i druga pitanja od značaja za javne nabavke.
Javna nabavka je nabavka kojom se pribavljaju dobra i usluge ili ustupa izvođenja javnih radova od strane državnog organa, organizacije, ustanove ili drugih pravnih lica, a koji se smatraju naručiocima nabavke u skladu sa zakonom.
Prema Članu 1. Zakona o javnim nabavkama, javna nabavka se definiše kao „nabavka na osnovu ugovora o javnoj nabavci dobara, usluga ili radova koje nabavlja jedan ili više javnih naručilaca od privrednih subjekata koje su ti naručioci odabrali bez obzira da li su dobra, usluge ili radovi namenjeni za javne svrhe.“ Istim zakonom se kaže da je javna nabavka i „nabavka na osnovu ugovora o javnoj nabavci dobara, usluga ili radova koje nabavlja jedan ili više sektorskih naručilaca od privrednih subjekata koje su ti naručioci odabrali, pod uslovom da su dobra, usluge ili radovi namenjeni obavljanju neke od sektorskih delatnosti.“
Pojedini termini, koji se vezuju za javne nabavke:
- naručilac je zajednički pojam za javnog naručioca i sektorskog naručioca,
- ugovor o javnoj nabavci je teretni ugovor zaključen u pisanoj formi između jednog ili više ponuđača i jednog ili više naručilaca koji za predmet ima nabavku dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova,
- ugovor o javnoj nabavci dobara je ugovor o javnoj nabavci koji za predmet ima kupovinu dobara, zakup dobara, lizing dobara (sa pravom kupovine ili bez tog prava) ili kupovinu na rate, a koji može da obuhvati po potrebi i instaliranje i ugradnju kao prateće poslove neophodne za izvršenje ugovora,
- ugovor o javnoj nabavci usluga je ugovor o javnoj nabavci koji za predmet ima pružanje usluga u skladu sa Zakonom o javnoj nabavci,
- ponuđač je privredni subjekt koji je podneo ponudu na konkursu za javnu nabavku,
- konkursna dokumentacija je dokumentacija koja sadrži tehničke specifikacije, uslove ugovora, obrasce dokumenata koje podnose privredni subjekti, informacije o propisanim obavezama i drugu dokumentaciju i podatke od značaja za pripremu i podnošenje prijava i ponuda na osnovu kojih se sprovodi javna nabavka.
Javna nabavka, prema zakonodavcu, podrazumeva da se kao javni naručioci poslova mogu javiti Republika Srbija, odnosno republički organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, pravna lica osnovana u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter, kod kojih je ispunjen uslov da se više od 50% finansiraju iz sredstava javnog naručioca ili da nadzor nad radom tih pravnih lica vrši javni naručilac ili da više od polovine članova organa nadzora ili organa upravljanja tih pravnih lica imenuje javni naručilac. Shodno zakonu, javna nabavka daje mogućnost da se kao naručioci poslova jave i sektorski naručioci – javni naručioci koji obavljaju sektorsku delatnost (delatnosti u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga), potom privredna društva koja obavljaju sektorsku delatnost nad kojima javni naručilac može imati, direktno ili indirektno, preovlađujući uticaj na osnovu svojine, finansijskog udela ili pravila na osnovu kojih je organizovano, kao i svi drugi subjekti koji obavljaju sektorsku delatnost na osnovu isključivih ili posebnih prava.
Svaka javna nabavka se sprovodi u skladu sa zakonom propisanim načelima. Načela javnih nabavki:
- načelo ekonomičnosti i efikasnosti upotrebe javnih sredstava, kako bi se obezbedio jednak položaj svih privrednih subjekata, bez diskriminacije, kao i postupanje na transparentan i proporcionalan način;
- načelo konkurentnosti, kojim se podstiče zdrava konkurencija među privrednim subjektima ponuđačima (pored davanja najpovoljnije ponude, kao odraza konkurentnog položaja na tržištu, dužni su da, u izvršavanju ugovora o javnoj nabavci, poštuju obaveze u oblasti zaštite životne sredine, socijalnog i radnog prava, kao i obaveze iz kolektivnih ugovora, odnosno odredbe međunarodnog prava vezanog za zaštitu životne sredine, socijalno i radno pravo);
- načelo transparentnosti, prema kom svako lice koje učestvuje u postupku javne nabavke ima pravo da prilikom otvaranja ponuda izvrši uvid u podatke iz ponude, svih učesnika koji su učestvovali u davanju ponuda i koji se unose u zapisnik o otvaranju ponuda, kao što su cene, rokovi, način plaćanja;
- načelo jednakosti privrednih subjekata, kojim je zabranjen svaki oblik diskriminacije učesnika u postupku javne nabavke;
- načelo zaštite životne sredine, prema kom je naručilac dužan da nabavlja dobra, usluge ili radove odgovarajućeg kvaliteta koja minimalno utiču na životnu sredinu;
- načelo proporcionalnosti, koje kaže da je naručilac dužan da javnu nabavku sprovede na način koji je srazmeran predmetu javne nabavke i ciljevima koje treba da postigne.
Zakon o javnim nabavkama se ne primenjuje u određenim okolnostima. Odredbe zakona neće važiti ukoliko naručioci javnu nabavku i konkurs za dizajn sprovode u skladu sa postupcima nabavki ustanovljenim:
- međunarodnim ugovorom ili drugim aktom na osnovu kojeg je nastala međunarodna obaveza potpisana od strane RS sa jednom ili više trećih država radi dobara, usluga ili radova namenjenih zajedničkoj implementaciji ili korišćenju od strane potpisnica,
- od strane međunarodnih organizacija.
