Finansijsko pravo je grana prava koja uređuje finansijsku delatnost, odnosno uređuje pravne norme za prikupljanje, raspodelu i trošenje državnih sredstava. Finansijsko pravo spada u oblast javnog prava. Finansijsko pravo se određuje kao deo javnog prava, koje ima svoje korene u Ustavu.
Kada govorimo o finansijama u širem smislu, razlikujemo: javne, monetarne, međunarodne i poslovne finansije.
Predmet izučavanja javnih finansija su brojne i raznovrsne aktivnosti države u ekonomiji. Javne finansije u užem smislu izučavaju uticaj poreza i javne potrošnje na građane i privredu. U okviru javnih finansija izučava se: da li država treba da se organizuje neke aktivnosti u svojstvu proizvođača ili je efikasnije da te aktivnosti, uz odgovarajuću regulativu, prepusti privatnom sektora, koji nivo aktivnosti države je optimalan, kako zaduživanje države utiče na građane i privredu, da li je efikasnije da se neka aktivnost organizuje na centralnom ili lokalnom nivou države. U izučavanju navedenih tema koriste se određeni metodi ekonomske analize na osnovu kojih se definišu kriterijumi za ocenu poželjnosti rezultata ekonomske aktivnosti države, a primenom tih metoda procenjuju se i očekivani efekti mera ekonomske politike.
Monetarne finansije se odnose na oblast finansija koja se fokusira na oblast novčanih aspekata ekonomije, uključujući ulogu novca, monetarnu politiku i sveukupni uticaj novčane mase u privredi i društvu u celini. Monetarne finansije su od ključnog značaja za formiranje monetarne i ekonomske politike jedne države.
Međunarodne finansije ili međunarodni menadžment predstavlja sve vrste plaćanja i prenosa finansijskih sredstava između pravnih i fizičkih lica različitih zemalja. Međunarodne finansije izučavaju finansijske odnose sa inostranstvom koji obuhvataju devizni kurs, odnos koji se uspostavlja pri razmeni nacionalnih valuta Devizni kurs je cena stranog novca izražena u domaćoj valuti tj. vrednost jedne valute u odnosu na drugu valutu. Međunarodna monetarna saradnja se sastoji iz: međunarodnog platnog prometa, međunarodnog kretanja kapitala (izvoz kapitala), platnog bilansa sa inostranstvom.
Poslovne finansije podrazumevaju skup znanja, koja su vezana za sistem finansijskog upravljanja u preduzeću, finansijsku politiku i pravila finansiranja, finansijsko planiranje, kontrolu i finansijsku analizu preduzeća, finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima u preduzeću, restrukturiranje i sanaciju preduzeća, te se ona smatraju temeljem za bavljenje finansijskim i ekonomskim problemima u rešavanju konkretnih zadataka u finansijskom poslovanju privrednih društava.
Finansijskim alatima, koji su praćeni pravnim regulativama iz oblasti finansija, a celovito datih kroz finansijsko pravo i poslovne finansije, moguće je definisati:
- adekvatne nacionalne mere za utvrđivanje najisplativijih kratkoročnih i dugoročnih izvora finansiranja privrednih subjekata,
- određivanje najboljeg načina korišćenja finansijskih sredstava kroz finansijske i investicione projekte,
- praćenje rezultata i isplativosti finansijskih i investicionih projekata.
Finansijsko pravo može se podeliti na dva najprisutnija načina.
Prva podela finansijskog prava:
- domaće (ili nacionalno) finansijsko pravo – norme koje su deo domaćeg pravnog sistema i uređuju finansijske delatnosti u državi,
- međunarodno finansijsko pravo – norme koje regulišu međunarodne finansijske odnose između država i/ili međunarodnih organizacija i država.
Druga podela finansijskog prava:
- opšte finansijsko pravo – koja označava skup svih pravnih propisa kojima se utvrđuju opšta načela finansijskog sistema države,
- posebne delove finansijskog prava – uređuju posebne celine finansijskog prava poput deviznog prava, poreskog prava, budžetskog prava.
Dalje podele se mogu izvoditi unutar posebnih delova finansijskog prava, pa tako unutar poreskog prava može se podeliti na opšte poresko pravo (gde se uređuje ko su obaveznici, poreske osnovice i stope), dok posebno poresko pravo obuhvata procesne norme kojima se uređuje kako se utvrđuje, naplaćuje i kontroliše proces naplate poreza.
