Oštećeno lice ili „oštećeni” je lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo.
Procesnopravni položaj oštećenog odnosno žrtve u krivičnom postupku je duži vremenski period pod uticajem ne samo domaćeg zakonodavstva, već se shodno primenjuju i međunarodni zakoni, tako da se može reći da je došlo do poboljšanjem položaja oštećenog u krivičnom postupku. Određene promene do kojih je došlo u procesnom položaju oštećenog, posledica su primene zakonskog uređenja vođenog standardima ljudskih prava, posebno onih koji su izgrađeni u praksi Evropskog suda za ljudska prava. Na položaj oštećenog u krivičnom postupku se prevashodno gleda sa stanovišta prava na pravično suđenje i primenu mera njegove procesne zaštite.
Položaj oštećenog u savremenom zakonodavstvu podrazumeva njegovo aktivno učešće u krivičnom postupku, čime se osigurava ne samo njegovo pravo na moralnu satisfakciju i naknadu štete pričinjene krivičnim delom,
nego ima i javno pravni značaj, jer oštećeni može dati važan doprinos pravilnom i potpunom utvrđivanju činjeničnog stanja i efikasnosti krivičnog postupka.
Pravni položaj oštećenog u krivičnom procesnom pravu se ogleda kroz zakonodavne okvire, koji obuhvataju prvenstveno mogućnost prenošenje istrage u nadležnost tužioca, kao i jačanje akuzatorskog načela (lat. accusator: tužitelj) u kaznenom postupku. Akuzatorsko načelo tj. načelo odvojenosti procesnih funkcija znači da je svaka od funkcija poverena posebnom procesnom subjektu:
– optužba tužitelju (accusatoru),
– obrana okrivljenom,
– suđenje i donošenje odluke sudu.
Položaj oštećenog sagledan je kroz više faza:
– fazu istrage,
– postupka optuživanja,
– glavnog pretresa,
– prava na žalbu,
– zaštite oštećenog od sekundarne viktimizacije žrtve krivičnog dela,
– osiguranje naknade štete za oštećeno lice.
Položaj oštećenog lica u krivičnom postupku, kroz prava i obaveze koje ima se mogu ostvariti ukoliko se ne propusti zakonski rok od 3 meseca od dana kada je saznao za krivično delo i učinioca. Predlog za krivično gonjenje oštećeni podnosi se u roku od tri meseca od dana kad je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog. Ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku, smatra se da je time podneo i predlog za krivično gonjenje.
Posebno mestu u pravnom položaju oštećenog lica krivičnim delom zauzima naknada štete usled krivičnog dela. Oštećeno lice, usled počinjenog krivičnog dela, može da pretrpi određenu materijalnu i/ili nematerijalnu štetu (u zavisnosti od vrste krivičnog dela). Materijalnom štetom, koju je oštećeno lice, pretrpelo smatra se umanjenje imovine (šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist, ili dobit). Pretrpljena nematerijalna šteta se odnosi na nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Oštećeno lice pravo na naknadu pretrpljene nematerijalne i/ili nematerijalne štete usled krivičnog dela, može ostvariti podnošenjem imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku, najkasnije do završetka suđenja (glavnog pretresa).
Naknada pretrpljene nematerijalne i/ili nematerijalne štete može biti kao pravo na:
– naknadu štete,
– povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla,
– određivanje i privremene mere kako bi se imovinsko pravni zahtev obezbedio.
U toku krivičnog postupka se dosuđuje iznos na ima naknade štete, koju oštećenom licu isplaćuje okrivljeni.
