U kontekstu naslednog prava, ostavina predstavlja ukupnu imovinu i obaveze koje su ostale iza umrlog lica (ostavioca) i koje mogu biti predmet naslednopravnog postupka prenosa i čini pravnu osnovu naslednog postupka. Ostavina (zaostavština) je pravna celina svega onoga što je pokojnik posedovao u trenutku smrti, a što se prenosi na naslednike putem ostavinskog postupka.
Ostavinu čine dva ključna dela: aktiva (imovina) i pasiva (dugovi).
Ostavinski postupak je po svojoj prirodi deklarativni postupak koji ima za cilj da se jedna neizvesna situacija razreši. Ostavinski postupak je vanparnični postupak. Svi elementi ostavinskog postupka su definisani Zakonom o vanparničnom postupku. Sve radnje ostavinskog postupka su usmerene na to da se utvrdi: da je ostavilac umro, da li ima imovinu i ako je ima šta je čini i koliko ona vredi, da li je sačinjen testament i ima li naslednika.
Ostavinski postupak (postupak u kom se raspravlja zaostavština) može biti pokrenut dvojako. Ostavinski postupak može pokrenuti sud ili ga mogu pokrenuti zainteresovana lica, koja obaveštavaju sud da je neko lice umrlo.
Pored ostavine, koju naslednik može imati u Republici Srbiji,
postoji mogućnost da ostavina postoji i u inostranstvu,
u zemlji gde je živeo/preminuo ostavilac.
Ministarstvo spoljnih poslova se bavi takvom vrstom ostavinskih pitanja u smislu objašnjenja i uputstva pri postupanju kod ostavinskog postupka u inostranstvu.
Ministarstvo spoljnih poslova navodi da se prema Bečkoj konvenciji o konzularnim odnosima, jedna od konzularnih funkcija sastoji se u zaštiti interesa državljana države imenovanja, fizičkih i pravnih lica, u pogledu nasleđivanja na teritoriji države prijema, u skladu sa zakonima i propisima države prijema. Pored Bečke konvencije, osnov za postupanje konzula u ostavinskim postupcima u inostranstvu, nalazi se i u bilateralnim konvencijama ako ih je R. Srbija potpisala sa stranom državom, kao i propisima R. Srbije (Zakon o nasleđivanju).
Ministarstvo spoljnih poslova „naglašava da su mogućnosti DKP ograničene i svode se na ispitivanje o zaostavštini u inostranstvu, u delu koji dozvoljavaju inostrani propisi i koje pruže inostrani organi, a na osnovu podataka koje dostave naslednici. Naime, pomoć državljanima R. Srbije ne znači i zastupanje u pravnom smislu. To znači da DKP nema osnov ni po propisima R. Srbije niti međunarodnog prava da, u svojstvu advokata ili pravnih zastupnika, vrši zastupanje srpskih državljana pred stranim sudovima i organima, kao ni da umesto njih pokreće bilo kakve postupke, van dozvoljenog propisima strane države i međunarodnog prava, odnosno ne može biti učesnik u tim postupcima.“
Ukoliko državljanin Republike Srbije ima srodnika u inostranstvu i saznanje o ostavini, obraća se Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje te navode proverava, ali samo u slučaju da naslednik ne živi u zemlji ostavioca.
Pisani zahtev Ministarstvu sadrži:
- sve relevantne podatke o preminulom licu (datum i mesto smrti, adresa boravka u inostranstvu, naziv firme u kojoj je preminulo lice bilo zaposleno, bračni status i drugo);
- srodnički odnos sa ostaviocem,
- informaciju da li je preminulo lice eventualno ostavilo testament;
- sva saznanja o pokretnoj/nepokretnoj imovini preminulog lica u inostranstvu (nekretnine, računi u banci, životno osiguranje).
- odgovarajući izvodi iz matičnih knjiga kojima se potvrđuje srodnička veza sa ostaviocem/ostaviljom, odnosno dokazuje svoj pravni interes za podnošenje zahteva;
- rešenje o nasleđivanju kojim je raspravljena imovina preminulog lica u Srbiji (ako postoji).
- relevantni dokazi o pokretnoj/nepokretnoj imovini preminulog lica.
Nakon provere, podnosilac zahteva se obaveštava o načinu na koji može pokrenuti postupak pred nadležnim inostranim organom, mogućnostima postupanja nadležnog diplomatsko-konzularnog predstavništva, kao i potrebnoj dokumentaciji, ali se pri tome, umesto podnosioca zahteva, diplomatsko-konzularno predstavništvo ne upušta u dalje postupanje za koje, ni nema pravo po zakonima zemlje prijema i međunarodnim konvencijama.
U slučajevima postojanja nasledstva u inostranstvu, neophodno je angažovati advokata za ostavinski postupak, lokalnog ili advokata za ostavinski postupak zemlje u kojoj se ostavina nalazi, a koji poznaje srpski jezik. Advokat za ostavinski postupak će u skladu sa važećim zakonima zemlje ostavioca postupati tokom ostavinskog postupka. Troškovi angažovanja advokata za ostavinski postupak padaju na teret ostavine, odnosno naslednika.
Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova, Ostavinska pitanja (sajt Ministarstva spoljnih poslova)
