Lizing je jedan od čestih pravnih poslova između privrednih subjekata sa jedne strane i privrednih subjekata i finansijskih institucija sa druge strane, zavisno o vrsti lizinga.
Ugovor o finansijskom lizingu je vrsta ugovora u privredi koji je zasnovan na korišćenju tuđeg dobra uz plaćanje naknade.
Finansijski lizing je posao finansijskog posredovanja koji obavlja davalac lizinga, a koji podrazumeva da davalac lizinga, zadržavajući pravo svojine nad predmetom lizinga, na primaoca lizinga prenosi, na određeni vremenski period, ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, sa svim rizicima i svim koristima povezanim sa pravom svojine, a primalac mu za to plaća lizing naknadu.
Po izvršenoj otplati poslednje rate i prenosom vlasništva, korisnik lizinga postajete vlasnik predmeta lizinga ukoliko je tako naznačeno u ugovoru. Tada korisnik finansijskog lizinga nadalje snosi sve troškove i rizike u vezi s predmetom lizinga (održavanje, osiguranje i registracija).
U domaćem zakonodavstvu finansijski lizing je u nadležnosti NBS (Registar lizinga) i utiče na kreditnu sposobnost primaoca lizinga.
Ugovor o finansijkom lizingu je pravno regulisan brojnim pravnim izvorima, kao delom pravnog sistema Republike Srbije.
Osnovni pravni izvori koji regulišu ugovor o finansijskom lizingu u pravnom sistemu Republike Srbije je Zakon o finansijskom lizingu („Sl. glasnik RS“, br. 55/2003, 61/2005, 31/2011 i 99/2011) gde se Članom 2. definiše sam posao i pojam:
„Posao finansijskog lizinga je posao u kome davalac lizinga sa isporučiocem predmeta lizinga zaključuje ugovor o isporuci i na osnovu tog ugovora stiče pravo svojine na predmetu lizinga, a sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o finansijskom lizingu kojim se obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac se obavezuje da mu za to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama.“
Ovaj zakon detaljno normira prava i obaveze ugovornih strana, prelazak rizika, pravne posledice neplaćanja lizing naknade, postupak raskida, kao i specifičan postupak za vraćanje predmeta lizinga.
Opšti pravni izvor (supsidijarna primena) je vezan za Zakon o obligacionim odnosima (ZOO) („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i „Sl. list SRJ“, br. 31/93…), koji se primenjuje na sva pitanja koja nisu izričito uređena Zakonom o finansijskom lizinga, kao što su:
- Opšta pravila o dvostrano obaveznim ugovorima (raskid ugovora zbog neispunjenja – čl. 124–132. ZOO; prelazak rizika; naknada štete);
- Pravila o uračunavanju ispunjenja (redosled knjiženja uplata: troškovi, kamata, glavnica – čl. 312. ZOO);
- Zabrana anatocizma (zabrana obračuna kamate na dospele a neisplaćene kamate – čl. 279. ZOO i Zakon o zateznoj kamati).
- Zastarelost potraživanja (čl. 371. i 372. ZOO za anuitete i povremena davanja);
- Pravila o ugovoru o zakupu (čl. 567–599. ZOO) u delu koji se odnosi na upotrebu tuđe stvari, održavanje i predaju stvari u državinu, ukoliko Zakon o finansijskom lizingu ne propisuje drugačije.
Kako je ugovor o finansisjkom lizinga jedo od ugovora u privredi, odgovore na sva pitanja, objašnjenja daje advokat za ugovore u privredi. Advokat za ugovore u privredi, svim fizičkim i pravnim licima, daje sve ekspertske pravne konsultacije u vezi finansijskog lizinga. Advokat za ugovore u privredi dati stručnu pravnu pomoć u vezi sačinjavanja ili sačinjava ugovora o finansijskog lizingu u skladu sa važećim zakonskim normama, te tako zaštiti interese ugovornih strana.Nadalje, advokat za ugovore u privredi može pratiti tok izvršenja ugovora i prenos vlasništva, ukoliko je tako ugovoreno. Kod kršenja odredbi ugovora o finansijskom lizinga, advokat za ugovore u privredi pokreće sudski postupak na zahteva stranke.
