Zakonom o radu uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu – samo kada je to zakonom određeno.
Između ostalih prava navedenih u Zakonu o radu je i pravo zaposlenih na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:
- za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;
- za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
- za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;
- smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;
- za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način;
- za regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Visina navedenih naknada mora biti izražena u novcu.
Baveći se pitanjem pravo na naknadu prevoza i kada je javni prevoz besplatan, Ministarstvo finansija je zauzelo je stav u vezi sa pravom zaposlenih na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, čak i u situacijama kada je javni prevoz besplatan.
Taj stav je naveden u mišljenju Ministarstva finansija, br. 549543/2025-10520-004-007-011-004 od 18. avgusta 2025. godine – trošak dolaska i odlaska sa rada „uvek postoji“, osim kada poslodavac organizuje sopstveni prevoz. Nadlaje se navodi da „trošak za dolazak i odlazak sa rada uvek postoji (osim kada poslodavac organizuje sopstveni prevoz) i zbog toga zaposleni treba da ima pravo na naknadu ovog troška…“
U skladu sa ZOR, gde je navedeno da zaposleni ima pravo na naknadu „za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.“
Prema zauzetom stavu ZOR i Ministarstva finansija, pravo zaposlenog na ovu naknadu mora biti uređeno opštim aktom poslodavca:
- kolektivnim ugovorom,
- pravilnikom o radu,
- ugovorom o radu.
Ministarstvo finansija se bavilo i pitanjem poreskog tretmana naknade. U mišljenju se navodi: „poresko oslobođenje postoji samo ukoliko je trošak prevoza dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom.“ Nadalje se kaže: „Na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, kada je takav trošak dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, saglasno odredbi člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona ne plaća se porez na dohodak građana. Ukoliko odgovarajuća dokumentacija ne postoji:
„…takvo primanje oporezuje se porezom na dohodak građana na zaradu po stopi od 10%.“
Izvor: Mišljenje Ministarstva finansija br. 549543/2025-10520-004-007-011-004 od 18. avgusta 2025. godine.
