Privredni subjekti (pravna lica i preduzetnici) se osnivaju radi poslovanja u cilju sticanja dobiti. Poslovanje je vezano za tržište na kom se vrši promet dobara, usluga, kapitala i ljudi odnosno tržište je mesto poslovnih transakcija privrednih subjekta, koje podrazumevaju prodaju proizvoda ili pružanje usluga. Istupanjem na tržište, neophodno je da svi privredni subjekti poštuju tržišna pravila, kao i pravila dobre poslovne etike i prakse, jer je osnovna karakteristika tržišta da je ono slobodno.
Svaki privredni subjekt svojim poslovnim akcijama nastoji da osvoji što veći deo tržišta. Ta borba između pojedinaca i firmi da osvoje veći deo tržišta je konkurencija. Ona može biti lojalna (počiva na kvalitetu proizvoda i usluga, nižim cenama, većoj produktivnosti, boljoj ponudi kao glavnim elementima za osvajanje većeg tržišnog učešća (uz poštovanje fer tržišne utakmice) i nelojalna (nepoštena tržišna utakmica). Nelojalna konkurencija (nepoštena tržišna utakmica) je povreda nečijeg prava (bilo ličnog ili imovinskog prava).
Kako bi se očuvalo slobodno tržište, neophodno je zakonskim merama sprečiti
neželjene oblike tržišnog poslovanja i ponašanja, kao što je i nelojalna konkurencija.
Pravno gledano, razlikuju se tri sistema određivanja nelojalne konkurencije:
1. Sistem generalne klauzule navodi pojedina dela nelojalne utakmice kao primer, a ne i taksativno. Ovaj sistem proizišao je iz odredaba Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine koja navodi da “akt nelojalne konkurencije predstavlja svaki akt konkurencije koji je protivan poštenim običajima u industriji i trgovini”.
2. Sistem gde se nelojalna konkurencija određuje kao civilni delikt. To je sistem određenja nelojalne konkurencije sa istovetnim sankcijama kao u sistemu generalne klauzule, gde naknada štete pripada oštećenom subjektu, pri čemu ta šteta realno mora i nastati.
3. Sistem zabrane pojedinih delova nelojalne konkurencije koji su taksativno navedeni odnosno samo navedene zabrane su dela nelojalne utakmice.
Karakteristike nelojalne konkurencije:
• čine je samo određeni subjekti u cilju nadmetanja, takmičenja među poslovnim subjektima,
• ponašanje privrednih subjekata mora biti u suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima,
• pojavljuje se štetna radnja ili radnja kojom bi se mogla naneti šteta drugim učesnicima u poslovnim odnosima,
• mora biti usmerena protiv zaštićenog lica.
Nelojalna konkurencija je u domaćem zakonodavstvu prvobitno regulisana Zakonom o suzbijanju nelojalne utakmice i monopolističkih sporazuma iz 1974. godine. Današnji propisi u vezi nelojalne konkurencije se uglavnom oslanjaju na Zakon o trgovini.
Prema Zakonu o trgovini nepoštena tržišna utakmica (nelojalna konkurencija) je radnja trgovca ili pružaoca usluge usmerena protiv drugog trgovca, pružaoca usluge, odnosno konkurenta, kojom se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni običaji i kojom se prouzrokuje ili može prouzrokovati šteta drugom trgovcu, odnosno pružaocu usluge (konkurentu). To su sve one radnje kojima se krše kodeksi poslovnog morala, a najčešće obuhvataju:
1) iznošenje neistinitih i uvredljivih tvrdnji o drugom trgovcu ili pružaocu usluge;
2) iznošenje podataka o drugom trgovcu ili njegovoj robi, pružaocu usluge ili usluzi, koji su usmereni na narušavanje ugleda i poslovanja tog trgovca ili pružaoca usluga;
3) prodaju robe sa oznakama, podacima ili oblikom, kojima se opravdano stvara zabuna kod potrošača u pogledu izvora, kvaliteta i drugih svojstava te robe ili usluge;
4) sticanje, korišćenje i odavanje poslovne tajne bez saglasnosti njenog imaoca, radi otežavanja njegovog položaja na tržištu;
5) obećanja, odnosno davanje poklona veće vrednosti, imovinskih ili drugih pogodnosti drugim trgovcima ili pružaocima usluga, kako bi se njihovom davaocu obezbedila prednost u odnosu na konkurente;
6) neovlašćeno isticanje oznake kvaliteta, oznake poverenja ili sličnog znaka od strane trgovca.
Nelojalna konkurencija je zakonom zabranjena. Shodno zakonu, trgovac (privredni subjekt) i pružalac usluge koji pretrpi štetu zbog radnje nelojalne konkurencije, ima pravo na naknadu te štete, koju tužbom može zahtevati. Tužbom zbog nelojalne konkurencije može se zahtevati utvrđivanje radnje nepoštene tržišne utakmice, zabrana njenog daljeg vršenja, otklanjanje nastalih posledica, kao i naknada štete (materijalne i nematerijalne štete zbog povrede poslovnog ugleda). Postupak po tužbi zbog nepoštene tržišne utakmice je hitan, a tužba se može podneti u roku od šest meseci od saznanja za štetu i štetnika, a najkasnije u roku od tri godine od okončanja radnje.
Advokat za privredno pravo i advokat za ugovore pruža sve vidove usluga koji će omogućiti privrednim subjektima da posluju poštujući fer tržišnu utakmicu, posebno u delu sklapanja trgovinskih ugovora u skladu sa zakonom. U slučaju nelojalne konkurencije i eventualnih tužbi koje slede iz tog razloga, advokat za privredno pravo i advokat za ugovore zastupa stranke pred nadležnim organima i insinuacijama i omogućava naplatu pretrpljene štete usled nelojalne konkurencije.
