U važećem Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije legatar se uređuje prvenstveno kroz odredbe o isporuci (legatu). Zakon definiše šta je isporuka (legat), ko je legatar i ko je dužnik isporuke.
Zakon propisuje da zaveštalac može određenom ili odredivom licu ostaviti jednu ili više stvari ili prava, novac, oprostiti dug, obezbediti izdržavanje ili naložiti određeno činjenje, nečinjenje ili trpljenje. Kod takvog zaveštanja, se po pravilu, ne postavlja naslednik, već se takvo zaveštanje naziva isporukom, dok se lice kome je namenjena isporuka naziva isporukoprimac (legatar), a lice koje je tereti naziva se dužnikom isporuke.
Legat se može definisati kao raspolaganje za slučaj smrti kojim zaveštalac određenom licu (legataru) ostavlјa nekuimovinskopravnu korist iz zaostavštine, ne imenujući ga za naslednika. Dakle, deo zaostavštine se ne ostavlja nasledniku, već se isporučuje legataru.
Legatar je lice kome je zaveštanjem ostavljen u nasledstvo deo zaveštačene ostavštine, a koje inače ne bi imalo prava na nasledstvo. Isporukoprimac ili legatar može biti bilo koje fizičko i pravno lice.
Legatar mora doživeti trenutak ostaviočeve smrti, mora biti sposoban i dostojan za nasleđivanje i ne sme se odreći legata.
Legatar ne stiče celu zaostavštinu, već dobija tačno određeno pravo iz zaostavštine, koje je ostavilac odredio. Legatar može biti predviđen u testamentu uz odredbu o imenovanju naslednika, a može predstavlјati i jedinu sadržinu testamenta.
U trenutku ostaviočeve smrti, legatar stiče obligacioni zahtev da mu se prenese ostavlјeno pravo iz zaostavštine. Ostavlјeno pravo, stoga, ne prelazi u imovinu legatara u trenutku ostaviočeve smrti, već mu ono mora biti preneto – damnacioni legat, što predstavlјa suštinsku razliku između pravnog dejstva testamenta i legata.
Predmet legata može biti svaka imovinsko-pravna korist: predmeti mogu biti jedna ili više stvari iz zaostavštine, određena suma novca, potraživanje, pravo intelektualne svojine, oproštaj duga i drugo. Zaveštalac takođe može na legatara preneti sva prava i obaveze koje ima u nekom dvostrano obaveznom ugovoru.
Kod namirenja nužnih naslednika, zakon decidno propisuje redosled namirenja: nužni naslednik se namiruje posle ostaviočevih poverilaca, a pre isporukoprimaca (legatara). Položaj legatara je takav da on nije izjednačen sa pravom nužnog naslednika.
Nadalje, Zakonom o nasleđivanju su isporuka (legat) i isporukoprimac (legatar) jasno definisani i uređeni članovima zakona od 143. do 154. Kao najvažnije se može istaći:
- Zaveštaočevi poverioci se namiruju pre isporukoprimaca.
- Naslednik nije dužan ispuniti isporuku ili nalog ako se time dira u njegov nužni deo.
- Isporukoprimac može isporuku zahtevati od onog kome je njeno ispunjenje naloženo.
- Isporukoprimac može isporuku zahtevati i ako dužnik isporuke ne može ili neće da nasledi i tada isporuka tereti onog ko umesto dužnika isporuke dolazi na nasleđe ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.
- Isporukoprimac ne odgovara za dugove zaveštaoca, ali zaveštalac može narediti da isporukoprimac odgovara za sve ili neke njegove dugove, u granicama vrednosti isporuke.
- Isporuka (legat) pada ako isporukoprimac umre pre zaveštaoca, ili se odrekne isporuke, ili je nedostojan.
- Isporuka pada i ako zaveštalac otuđi ili potroši individualno određeni predmet isporuke ili taj predmet inače prestane da postoji za života zaveštaočevog.
- Isporuka pada i ako posle smrti zaveštaoca njeno ispunjenje postane nemoguće zbog događaja za koje dužnik isporuke ne odgovara.
Razlikuju se posebne vrste isporuke: isporuka ostavljena zaveštaočevom poveriocu, isporuka ostavljena zaveštaočevom dužniku, isporuka zaveštaočevog potraživanja, isporuka stvari određenih po rodu.
Pravo da se zahteva isporuka zastareva za jednu godinu od dana kada je isporukoprimac saznao za to pravo i bio ovlašćen da traži isporuku.
Značaj legata sastoji se u tome što omogućuje zaveštaocu da određenom licu ostavi neku korist iz zaostavštine, a da to lice nakon otvaranja nasledstva ne postaje član nasledničke zajednice, čime se putem legata ostvaruju dva cilјa: imenuje se neko lice koje nije naslednik, a u isto vreme izbegavaju konflikti u okviru nasledničke zajednice, do kojih često dolazi, naročito u slučajevima kada u njen sastav, pored zakonskih naslednika, ulazi i lice koje nije član zaveštaočeve porodice.
Advokat za nasledno pravo, pre postupka raspravljanja zaostavštine odnosno ostavinskog postupka, može precizno objasniti i uputiti i naslednike i legatara o njihovim pravima i obavezama koje proističu iz zakona. Advokat za nasleđivanje utvrđuje šta čini legat, šta čini celokupnu zaostavštinu i šta je propisano testamentom. Advokat za nasleđivanje može zastupati legata tokom postupka ostavinske rasprave i omogućiti mu da ostvari svoja prava, koja mu pripadaju.
