Ostavina je ukupna imovina koju je ostavilac (umrlo lice) imao u trenutku smrti, a koja se prenosi na njegove naslednike ili legatare (one kojima je nešto posebno ostavio testamentom). U skladu sa Zakonom o nasleđivanju, ostavina (zaostavština) predstavlja sva nasleđivanju podobna prava, koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti.
Ostavina (zaostavština) obuhvata:
- prava – pravo svojine na pokretnostima (uz određena ograničenja) i nepokretnostima, novcu, hartijama od vrednosti, dragocenostima i svim ostalim stvarima koje su bile u vlasništvu ostavioca,
- obaveze – dugovi i druge finansijske obaveze koje prelaze na naslednike u granicama nasleđene imovine, ukoliko naslednik prihvati nasledstvo,
- druga imovinska prava i obaveze koja ne prestaju smrću ostavioca.
Ostavina se može naslediti po osnovu testamenta ili po osnovu zakona. Ma koji osnov nasleđivanja bio, do nasleđivanja može doći samo ako su zakonom ispunjene pretpostavke za nasleđivanje. Naslednici nasleđuju ostavinu po naslednim redovima i to tako da oni naslednici koji su bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike koji su daljeg naslednog reda.
Nasledno pravo i Zakon o nasleđivanju definišu postupak raspravljanja zaostavštine kao ostavinski postupak.
Ostavinski postupak podrazumeva da su prethodno ispunjene određene zakonske pretpostavke, kao što su: smrt ostavioca, postojanje predmeta nasleđivanja (zaostavštine), postojanje naslednika, postojanje osnova pozivanja na nasleđe.
Ostavinski postupak je vanparnični postupak za raspravljanje zaostavštine u kom sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima i svim drugim licima. Kada se pred sudom raspravlja zaostavština odnosno ostavina tokom ostavinskog postupka odnosno sud utvrđuje ko su naslednici ostavioca (umrlog lica) i čija imovina je predmet nasleđivanja. Sud je dužan da prilikom postupka u kom se raspravlja ostavinu raspravi sva pitanja od značaja za ostavinski postupak, a koja se odnose na: sastav zaostavštine, sadržinu i vrednost zaostavštine, ko su naslednici, veličinu naslednih delova i pravo na legat. Takođe se u postupku u kom se raspravlja ostavina utvrđuje da li postoji testament.
Ostavinski postupak se sastoji od nekoliko faza:
- pripremanje raspravljanja zaostavštine,
- popis i procena imovine ostavioca,
- postupak po prijemu smrtovnice,
- raspravljanje zaostavštine,
- donošenje rešenja o nasleđivanju.
Nakon završetka ostavinskog postupka, sud donosi rešenje o nasleđivanju.
U svim pravnim poslovima vezanim za ostavinu i ostavinski postupak, stručnu pravnu pomoć može pružiti advokat za ostavinski postupak (advokat za ostavinu). Advokat za ostavinski postupak (advokat za ostavinu) pruža savetodavne usluge, kao i usluge zastupanja iz pravne oblasti nasledno pravo. Pravne usluge, koje pruža advokat za ostavinski postupak (advokat za ostavinu), obuhvataju rešavanje nasledno pravnih pitanja na efikasan i brz način.
Advokat za ostavinski postupak (advokat za ostavinu) pruža sledeće pravne usluge: sastavljanja predloga za pokretanje ostavine, sastavljanje naslednih izjava i zastupanje na ostavinskim ročištima, podnošenje predloga za pokretanje ostavinskog postupka. Advokat za ostavinski postupak (advokat za ostavinu) vrši pravne radnje preuzimanja ostavinskog rešenja, podnošenje pravnog leka. Advokat za ostavinski postupak (advokat za ostavinu) osigurava rešavanje pitanja kao što su: osporavanje testamenta, ostvarivanje prava na nužni deo, izdvajanje lične stvari klijenta iz državine ostavioca, kao i vođenje ostavinskog postupka u inostranstvu (kada je imovina naslednika van Republike Srbije).
