Ugovor o posredovanju je vrsta ugovora između nalogodavca i posrednika kojim se posrednik obavezuje da nađe i dovede u vezu sa nalogodavcem lice radi pregovora o zaključenju određenog ugovora o saradnji sa nalogodavcem. Ugovor o posredovanju obavezuje nalogodavca da posredniku isplati određenu naknadu za njegove usluge posredovanja ukoliko ugovor bude bio zaključen.
Kada ugovor o posredovanju zaključe ugovorne strane od kojih jedna pripada različitom nacionalnim pravnim poretku u odnosu na domicilnu ugovornu stranu,
tada ugovor o posredovanju ima međunarodni karakter i vezuje se za međunarodno poslovanje i promet.
Forma ugovora o posredovanju može biti različita, zavisno od toga ko je posrednik. Najčešća je opšta forma ugovora o posredovanju gde se definišu ugovorne strane i posebni uslovi ako ih ima.
Karakteristike ugovora o posredovanju:
– imenovan je ugovor (na njega se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima i opšti uslovi poslovanja posredničkih kompanija, a ukoliko ima međunarodni karakter i Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, poslovni običaji od međunarodnih izvora, kao i međunarodni trgovinski običaji),
– neformalan je ugovor (dovoljna je saglasnost volja),
– ugovor po pristupu je najčešći vid ugovora o posredovanju,
– zaključuje se kao ugovor intuitu personae (deluje prema subjektima odnosno nastaju baš zbog određenih ličnih svojstava subjekata ugovornika), može da mu prethodi predugovor,
– ima bitne elemente (predmet ugovora odnosno poslova na koje se posrednik obavezuje nalogodavcu, kao i naknada za posrednika).
Ugovor o posredovanju je dvostrano obavezan ugovor – definiše obaveze i za posrednika i nalogodavca.
Obaveze posrednika:
– traženje trećeg lice koje bi moglo zaključiti ugovor sa nalogodavcem,
– mora da deluje savesno i u interesu nalogodavca sa pažnjom dobrog privrednika,
– da kontinuirano obaveštava nalogodavca o svim relevantnim informacijama koje su od značaja za nameravani posao,
– posredovanje u pregovorima i nastojanje da dođe do zaključenja ugovora između trećeg lica i nalogodavca,
– odgovara za štetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana između kojih je posredovao, a koja se može javiti koliko je posredovao za poslovno nesposobno lice, lice koje ne može da ispuni obaveze iz ugovora ili obavesti treće lice bez dozvole nalogodavca o poslovima u vezi kojih pregovara.
Obaveze nalogodavca:
– plaćanje naknada posredniku kada dođe do zaključenja ugovora za koji je posredovao osim ako nije drugačije ugovoreno,
– plaćanje naknada posredniku i kada ona nije ugovorena pri čemu tada sud određuje visinu naknade,
– ukoliko je ugovoreno plaćanje naknade troškova posredniku učinjenih u izvršenju naloga, nalogodavac je plaća i kada ugovor nije zaključen,
– pruži sve relevantne informacije posredniku u vezi posla koji treba da se zaključi odnosno trećeg lica (ukoliko postoje određeni uslovi koje to lice treba da ispuni).
Kod ugovora o posredovanju je važno da postoji sposobnost ugovaranja kod obe ugovorne strane, kako bi ugovor mogao biti zaključen. Sposobnost ugovaranja se često posmatra i kao poslovna sposobnost.
Značajno je naglasiti pravne razlike između ugovora o posredovanju i ugovora o zastupanju odnosno posredovanja i zastupanja. Ugovor o posredovanju je neformalan ugovor, ugovor o zastupanju formalan ugovor. Posrednik je lice koje obavlja poslove kao samostalan privrednik u svoje ime i za svoj račun. Zastupnik je lice koje obavlja poslove u ime i za račun nalogodavca. Posrednik štiti interese obeju ugovornih strana, dok zastupnik štiti samo interese svog nalogodavca. Posrednik najčešće obavlja radnje pronalaženje poslovnih partnera za svog nalogodavca, a zastupnik zaključuje pravne poslove u ime i za račun svog nalogodavca.
I kod zaključenja ovakve vrste ugovora, privrednim društvima i preduzetnicima je potrebna pravna pomoć koju može pružiti advokat za privredno pravo ili advokat za privredu kako bi predvideli sva prava i obaveze već prilikom zaključenja ugovora, a i kasnije u toku trajanja ovog pravnog posla, pa sve do okončanja i na taj način izbegli visoke sudske troškove.
