Ekonomsko nasilje u porodici predstavlja oblik nasilja u porodici, kojim se narušava ekonomska sigurnost i samostalnost jednog od članova porodice. Ekonomsko nasilje se može ispoljavati kroz uskraćivanje novca i sredstava za život, kontrolisanje prihoda i imovine, onemogućavanje zaposlenja ili raspolaganja sopstvenom zaradom, stvaranje finansijske zavisnosti, kao i kroz druge oblike kontrole kojima se žrtva dovodi u položaj ekonomske zavisnosti od nasilnika. Ekonomska zavisnost može predstavljati jednu od ozbiljnih prepreka za izlazak iz nasilne zajednice, jer žrtva najčešće nema dovoljno sredstava za život, odgovarajući smeštaj, zaposlenje ili mogućnost da samostalno obezbedi egzistenciju za sebe i decu. Zbog toga zaštita od ekonomskog nasilja podrazumeva ne samo pravnu zaštitu, već i stvaranje uslova za ekonomsku samostalnost žrtve.
Kako bi se rešilo pitanje ekonomskog nasilja u porodici veliku ulogu bi trebala da ima i država.
Značaj ekonomskog osnaživanja prepoznat je kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici – Istanbulsku konvenciju, čime je prihvatila obavezu da unapređuje mere zaštite od nasilja i stvaranja uslova za samostalan život žrtava. Istanbulska konvencija ukazuje na obavezu država da preduzimaju mere koje doprinose ekonomskoj nezavisnosti žena, prepoznajući ekonomsku zavisnost kao jedan od faktora koji povećava rizik od nasilja i otežava izlazak iz njega. U tom smislu, država ima ključnu ulogu kroz: dostupne i sigurne oblike smeštaja, programe ekonomskog osnaživanja, obuke i zapošljavanje, podršku u brizi o deci, kao i efikasnu pravnu zaštitu. Bez ovih mehanizama, izlazak iz nasilja ostaje otežan, a često i nedostižan. Zbog toga država ima važnu ulogu u obezbeđivanju različitih oblika podrške, kao što su siguran smeštaj, socijalna zaštita, pomoć pri zapošljavanju, obrazovanje i stručne obuke, stambena podrška, pomoć u brizi o deci i efikasna pravna zaštita. Bez ovakve podrške, žrtve ekonomskog nasilja u praksi ne znači da će imati i stvarnu mogućnost da izađu iz nasilne porodične zajednice. Dodatno, Evropska konvencija o ljudskim pravima, kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava, uspostavlja standard da zaštita od nasilja mora biti delotvorna u praksi, a ne samo formalno garantovana. Evropska konvencija podrazumeva obavezu države da obezbedi uslove u kojima žrtva zaista može da se izmesti iz nasilnog okruženja, što uključuje i ekonomsku sigurnost.
Na nacionalnom nivou zaštita žrtava nasilja zasniva se na uključivanju više institucija i njihovoj međusobnoj saradnji. Određeni zakoni i njihova primena značajno pomažu u rešavanju pitanja ekonomskog nasilja u porodici i osnaživanje žrtava, kroz mogućnost da im se pruži pomoć:
- Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa institucionalni i multisektorski pristup u zaštiti žrtava,
- Zakon o socijalnoj zaštiti polazi od potrebe zaštite, oporavka i socijalne uključenosti korisnika, što je od posebnog značaja za osobe koje su zbog nasilja dovedene u stanje ekonomske i socijalne zavisnosti i propisi iz ove oblasti stvaraju dodatni mehanizam podrške,
- Zakon o zapošljavanju prepoznaje žrtve nasilja kao lica kojima može biti potrebna posebna podrška pri uključivanju na tržište rada,
- Zakon o stanovanju i održavanju zgrada predviđa mogućnost stambene podrške za žrtve porodičnog nasilja koje nemaju stan ili odgovarajući stan i koje nisu u mogućnosti da samostalno reše svoje stambeno pitanje.
Na taj način ekonomsko osnaživanje žrtava nasilja prevazilazi pitanje socijalne pomoći i postaje deo šireg sistema zaštite ljudskih prava i stvaranja uslova za dostojanstven i samostalan život.
Put ka izlasku iz ekonomskog nasilja i takvog porodičnog okruženja nikako ne može biti jednokratna mera države, već proces, koji podrazumeva postojanje pravnog mehanizma, koji će omogućiti trajno osnaživanje žrtava i napuštanja nasilne porodice.
Ekonomsko osnaživanje žrtve ne može se svesti samo na pronalaženje zaposlenja. Ekonomsko osnaživanje podrazumeva: postepeni ulazak ili povratak na tržište rada, razvoj znanja i veština, stabilne i predvidive uslove rada, kao i pravo na samostalno raspolaganje sopstvenim prihodima. Neophodna je sveobuhvatna i sinhronizovana intervencija svih državnih institucija, kroz različite vidove podrške, a radi razvijanja otpornosti i samostalnosti žrtve i u konačnom samostalno raspolaganje sopstvenim prihodima i imovinom. Suština ekonomske nezavisnosti zato nije samo u tome da osoba ostvaruje prihod, već da ima stvarnu mogućnost da odlučuje o načinu na koji će taj prihod koristiti.
Poseban problem predstavlja činjenica da žrtve nasilja često ulaze na tržište rada u nepovoljnijem položaju. Mogu imati prekide u radnom iskustvu, nedostatak samopouzdanja, ograničene mogućnosti zapošljavanja, ali i bezbednosne rizike povezane sa nasiljem.
Efikasna zaštita od ekonomskog nasilja ne može biti zadatak samo jedne državne institucije. Zato je nužno da i podrška bude fleksibilna i prilagođena što podrazumeva aktivno učešće svih relevantnih institucija. Neophodan je integrisan, celovit i čvrst sistem, koji podrazumeva saradnju različitih sistema i institucija: pravosuđa, policije, javnog tužilaštva, centara za socijalni rad, službi za zapošljavanje, obrazovnih institucija i drugih službi koje pružaju podršku žrtvama.
Ukoliko postoji ekonomsko nasilje u porodici, advokat za porodično pravo pruža svu neophodnu pomoć, kako bi žrtve ostvarile pravnu zaštitu i izašle iz nasilne zajednice. Ekonomska kontrola često ima i pravne posledice koje se odnose na imovinu, prihode, izdržavanje, stanovanje i druga prava žrtve, te advokat za porodično pravo ima ključnu ulogu u rešavanju pomenutih pitanja. Advokat za porodično pravo, u zavisnosti od okolnosti slučaja, može pružiti pravnu pomoć u postupcima zaštite od nasilja u porodici i u ostvarivanju prava pred nadležnim organima. Takođe, advokat za porodično pravo pruža stručnu pravnu pomoć i u postupcima koji se odnose na imovinske odnose, izdržavanje, zajedničku imovinu i druga pitanja od značaja za ekonomsku sigurnost žrtve. Advokat za porodično pravo podnosi tužbu, prikuplja sve dokaze i obezbeđuje svedočenja, kako bi se na svaki način dokazalo pred sudom postojanje ekonomskog nasilja nad žrtvom u cilju donošenja presude u njenu korist. Nakon rešenja suda, advokat za porodično pravo pomaže žrtvi u smislu osnaživanja i povezivanja sa institucijama koje joj mogu pružiti pomoć.
