Kompanije i druga privredna društva, zavisno od delatnosti (fabrike za proizvodnju, preradu, kompanije za gradnju, preradu sirovina i brojne druge) mogu biti značajni zagađivači životne sredine kada svojim poslovanjem proizvode emisije, otpad ili druge štetne uticaje na vazduh, vodu, zemljište i prirodu. Zagađenja, koja ona mogu prouzrokovati mogu nastati tokom samog procesa proizvodnje, korišćenja raznih hemikalija, odlaganja otpada, ispuštanja otpadnih voda, kao i usled emisije štetnih gasova i drugih materija. Odgovornost kompanije se ne odnosi samo na naknadu štete, koja je već nastala njenom krivicom, već propisi o zaštiti životne sredine nalažu prvenstveno preventivnu funkciju – privredni subjekti su dužni da preduzimaju mere kako bi sprečili ili smanjili zagađivanje i rizik po životnu sredinu. Utvrđivanje pravne odgovornosti kompanija za ekološke štete ne samo da je ključno za naknadu štete, već je i snažan podsticaj za usvajanje održivih poslovnih praksi.
Brojni su zakoni kojima se reguliše pravna odgovornost kompanija za odgovornost za ekološke štete.
Ključni zakon je Zakon o zaštiti životne sredine – uređuje osnovna načela zaštite životne sredine, kroz odgovornost zagađivača, naknadu štete i načelo „zagađivač plaća” (član 105. kaže da je zagađivač odgovoran za štetu nanetu životnoj sredini i snosi troškove procene i njenog uklanjanja). Postoje i brojni drugi zakonima kojima se reguliše pravni okvir odgovornosti kompanija za izazivanje ekološke štete bilo da je reč o zagađenju vazduha, vode, zemljišta ili oštećenju biodiverziteta (Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o zaštiti vazduha, Zakon o vodama, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu).
Odgovornost kompanija može biti:
- građanska (podrazumeva da kompanija mora nadoknaditi štetu koju je prouzrokovala, da li u vidu finansijske kompenzacije za uništenje prirodnih resursa ili u vidu sanaciju štete),
- krivična (odnosi se na slučajeve kada su ekološki propusti nastali namerno ili usled grube nepažnje, što može dovesti do novčanih kazni, zabrane rada, pa čak i krivičnih sankcija za odgovorne osobe unutar firme),
- upravna (podrazumeva primenu sankcija koje nameću regulatorni organi, kao što su nalozi za otklanjanje nepravilnosti, zabrana rada ili novčane kazne).
Ključna uloga kod problema odgovornosti kompanija i pravne kontrole i sankcionisanja imaju regulatorna tela i inspekcije. Od njihove efikasnosti će zavisiti direktan uticaj na to koliko će kompanije biti motivisane da posluju odgovorno. Transparentnost u radu ovih tela i redovno informisanje javnosti takođe doprinose većoj odgovornosti kompanija.
Prevenciju nastanka štete je daleko važnije podsticati kod kompanija. Pravni sistem je u mogućnosti da kroz različite mehanizme podstiče kompanije da unaprede svoje ekološke performanse, poreske olakšice za ulaganja u zelene tehnologije, obavezno izveštavanje o uticaju na životnu sredinu, kao i kroz javne registre zagađivača. Od internih mera veoma su važne obaveze kompanija da uspostave interne politike zaštite životne sredine i da izveštavaju o održivosti poslovanja.
Pored pravnih obaveza, veliki značaj ima razvoj koncepta društvene odgovornosti kompanija i stvaranje okvira u kome društveno odgovorno poslovanje postaje ne samo poželjno već i neophodno.
Razvoju ekološke svesti podstiču i brojni međunarodni ugovori i sporazumi koji obavezuju kompanije i države da štite prirodu, a pravni sistemi moraju biti u stanju da primene ove norme.
Pravna odgovornost kompanija za ekološke štete je prilika da se pravnim putem podstakne prelazak na održivo poslovanje. Veoma važna je i saradnja na više društvenih nivoa, kao što su pravna regulatorna tela, građani, mediji i same kompanije, što u velikoj meri može doprineti kulturi odgovornosti i poštovanja prema životnoj sredini.
