Prema zakonu, osnovna svojinska prava titulara svojine su da svojinom raspolaže, da je drži i da je koristi. Pravo svojine je pravo koje daje ovlašćenja titularu (fizičkom ili pravnom licu) da stvar drži, da je upotrebljava, pribira plodove i druge koristi od stvari i da njome raspolaže u skladu sa zakonom. Svako je dužan da ne narušava svojinska prava vlasnika nekretnine u skladu sa zakonskim propisima. Istovremeno je data zaštita prava svojine sadržana u obavezi trećih lica da poštuju titularovo pravo svojine i da se uzdrže od povrede tog prava.
Svojina može biti nepokretna i pokretna stvar. Jedna od vrsta nepokretnosti je i poljoprivredno zemljište.
Granica koja razdvaja dve ili više susednih nepokretnosti (parcela) predstavlja među.
Međom se određuje dokle se prostire pravo svojine jednog vlasnika, a odakle počinje pravo svojine drugog.
Za vlasnike nepokretnosti pravilno utvrđena međa je od velikog značaja, jer se utvrđivanjem međe sprečavaju sporovi oko korišćenja zemljišta, izgradnje objekata, postavljanja ograda i ostvarivanja prava svojine. Međa može biti i fizički postavljena veštački ili prirodno. Tako stablo drveta (prirodna međa) može biti međa među komšijama.
Stablo drveta može izrasti na zemljištu komšija, a da se njegovo granje i korenje prostiru i nad zemljištem i u zemljištu drugog komšije. Tada drvo pripada susedu na čijem je zemljištu stablo drveta izraslo. Komšija ima pravo na grane koje su se nadvile nad njegovim zemljištem, kao i da ubira plodove sa tih grana, odnosno da seče te grane ukoliko mu zasmetaju. Takođe, komšija ima pravo da seče žile drveta koje su prešle u njegovo zemljište. Ako je stablo drveta izraslo na samoj međi, ono se nalazi u susvojini suseda. Usled hlada koji pravi drveće na susednom zemljištu, može nastati šteta na usevima koje se nalaze na tom zemljištu, te vlasnik useva može zahtevati naknadu štete od vlasnika drveta. U tom slučaju su retki sporovi pošto od hlada drveća obično ne nastaje znatnija šteta.
Prema pravnom shvatanju Vrhovni sud Vojvodine, Rev 312/91, komšija ne može tražiti uklanjanje zida građevinskog objekta postavljenog na međi po odobrenju nadležnog organa, ako od tog zida ne potiče znatnija šteta. U postupku, koji je tada vođen, je utvrđeno da predmetni zid postavljen na međi pravi hladovinu i time susedu pričinjava štetu, umanjujući mu prinos krompira u bašti u količini od 6,5 kg godišnje. Sud smatra da je to neznatna šteta, pa pozivom na odredbe člana 5. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i člana 156. ZOO, smatra da sused ne može zahtevati da se taj zid ukloni ili pomeri od međe.
U smislu pravnih pravila susedskog prava, grane drveta koje prelaze na drugo zemljište pripadaju onome ne čijem se zemljištu nadvijaju, pa je ovaj ovlašćen da ih sam poseče vodeći računa o tome da to svoje pravo ne zloupotrebljava na štetu vlasnika drveta (Vrhovni sud Srbije, Gž 10345/83).
Grane i korenje nogu da prelaze na komšijsku parcelu. Kada se drvo nalazi na zemljištu jednog suseda, onda ono pripada tom susedu, iako su grane i žile tog drveta prešle na susedovo zemljište. O tim pravilima se izjasnila i sudska praksa i zauzela stav, pa objavljujemo nekoliko zanimljivim izreka presuda.
Prema pravnim pravilima građanskog prava (član 282. Srpskog građanskog zakonika – SGZ) ne može se obavezati tuženi da poseče grane svog drveta koje prelaze na susedno imanje tužioca, već to može učiniti tužilac o svom trošku. Zbog toga tuženi nije odgovoran za štetu koju tužilac trpi od prelaska grana na njegovo zemljište (Okružni sud u Beogradu, Gž. 2355/82).
Tuženi je izvršio čupanje i potkresivanje šljivovih stabala koja su se nalazila na tužiočevoj parceli. Kako su se stabla nalazila na pravcu puta službenosti koji tuženi koristi, blizu međne linije između parcele tužioca i parcele tuženog i suprotno susedskom pravu, sud zaključuje da je tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete za počupana stabla neosnovan. Takođe zaključuje da je neosnovan i zahtev za naknadu materijalne štete zbog posečenih grana na dva stabla šljive tužioca, s obzirom na to da su ista nalazila na kratkom rastojanju od međe prema parceli tuženog i da su ista suprotno susedskom pravu nadvisivala parcelu tuženog do samog krova porodične kuće tuženih (član 282. SGZ, iz presude Apelacionog suda u Nišu, Gž. 2367/2017 od 19. decembra 2017. godine).
Nije osnovan tužbeni zahtev vlasnika parcele da se obaveže vlasnik susedne parcele za uklanjanje zasađenih stabala sa svoje parcele zbog nastupanja štete usled hlada, jer radnjama tuženika nije otežano korišćenje parcele od strane tužioca preko mere koja je uobičajena i ne postoji izvesnost nastupanja znatnije štete (iz presude Okružnog suda u Čačku, Gž. 1506/2008 od 11. marta 2009. godine).
Advokat za nepokretnosti može pružiti pravnu pomoć u pregovorima sa susedima, zastupati stranku u sudskom postupku za uređenje međa. Advokat za nepokretnosti takođe može sarađivati i sa geodetskim stručnjacima radi zaštite prava vlasnika. Kada između suseda nastane spor o tome gde se međa nalazi, reč je o međašnom sporu. Advokat za nepokretnosti tada podnosi tužbu i sud u takvom postupku utvrđuje granicu između parcela na osnovu raspoloživih dokaza. Ako se tačna granica ne može utvrditi, sud će je odrediti prema poslednjem mirnom državinskom stanju, a ako ni to nije moguće, prema načelu pravičnosti.
