Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture uređuje pravila postupka upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata u njihovom održavanju, predmet i vrste upisa u tom postupku i pravila postupka izdavanja izvoda iz navedenih registara, kao i druga pitanja od značaja za održavanje katastra nepokretnosti i katastra infrastrukture. Cilj ovog zakona je da se uspostavi i održi tačna i potpuna evidencija o nepokretnostima u interesu sigurnosti pravnog prometa, koji se postiže ažurnim unošenjem potpunih i tačnih podataka o nepokretnostima i pravima na njima u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture.
Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture je postupak upisa nepokretnosti ubrzan i pojednostavljen digitalizacijom katastra, jer je omogućeno da se svi zahtevi podnose elektronskim putem od strane advokata, javnih beležnika i geodetskih organizacija kao profesionalnih korisnika.
Prema zakonu, katastar nepokretnosti se definiše kao osnovni i javni registar, koji sadrži prostorne i opisne podatke o nepokretnostima, podatke o stvarnim pravima na njima, kao i drugim pravima i činjenicama čiji je upis u katastar predviđen zakonom. Katastrom nepokretnosti se bavi Republički geodetski zavod (RGZ), kao centralna institucija koja i obavlja sve poslove koji su vezani za vođenje katastra, pružanja informacija građanima i institucijama u vezi sa nekretninama, počev od evidentiranja vlasništva, upisa prava svojine, hipoteka, prava službenosti, do svih drugih tereta na nekretninama.
Prilikom upisa (uknjižbe) prava na nepokretnosti potrebna je određena dokumentacija kojom se dokazuje vlasništvo nad nepokretnosti, koja je predmet upisa u katastar i to u vidu kupoprodajnog ugovora, ugovora o poklonu, sudske presude ili ostavinske dokumentacije. Po prijemu zahteva, RGZ proverava podnetu dokumentaciju, vrši upis prava u katastar nepokretnosti i izdaje rešenje kojim potvrđuje upis prava odnosno vlasništvo.
Značaj uknjižbe prava na nepokretnostima je presudan kod osiguranja prava vlasništva, zaštite prava vlasnika nad nepokretnostima, kao i ostvarenja pouzdanog pravnog okvira kod kupoprodaje nekretnina.
Digitalizacijom postupka uknjižbe nepokretnosti u katastar nepokretnosti je unapređena transparentnost, sigurnost i legalnost prava na zemljištu i nepokretnostima. Pravne regulative i procedura mogu biti veoma složene kod nekih predmeta (nepokretnosti), te je stručna pomoć advokata za nepokretnosti neophodna kako bi se izbegle greške i osigurala ispravnost postupka. Advokat za nepokretnosti pruža sve pravne usluge vezane za upis nepokretnosti po starim ispravama i komplikovanim procedurama. Advokat za nepokretnosti omogućava elektronsku promenu imaoca prava na nepokretnosti i promenu vrste prava, potom ispis hipoteke odnosno brisanje hipoteke, upis zabeležbe, brisanje zabeležbi, brisanje drugih stvarnih i obligacionih prava, upis ili promenu jedinstvenog matičnog broja kao i ispravku ranije upisanih grešaka. Advokat za nepokretnosti podnosi digitalizovane zahteve za promenu indikacija pravnog lica, za promenu indikacija fizičkog lica i za upis JMBG. Sve vrste poslova povezanih sa ispravkama vrste i/ili imaoca prava ili ispravke ličnih podataka, kao i ispravke podataka o hipoteci, zabeležbi i drugim stvarnim i obligacionim pravima su u okviru pravnih poslova koje pruža advokat za nepokretnosti. U delokrugu poslova, kojima se bavi advokat nepokretnosti, su i svi oni pravni poslovi sa kojima se kupci/prodavci nekretnine susreću tokom prometa nekretnina.
Advokatska kancelarija Slavica Janjić i saradnici Beograd sa Republičkim geodetskim zavodom ima zaključen Ugovor o pristupanju i korišćenju sistema eŠalter, te je omogućeno podnošenje zahteva u formi elektronskog dokumenta, za upis u katastar nepokretnosti i vodova i za izdavanje podataka katastra nepokretnosti i vodova, a time i pružanje svih potrebnih usluga za nesmetan upis nepokretnosti u katastar, poštujući izmene koje su stupile na snagu 04.11.2023. godine.
