Zakonom o radu se definiše i radni odnos na određeno vreme kao radni odnos zasnovan ugovorom o radu, koji se zaključuje na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba.
Kada je ugovor o radu na određeno vreme zaključen tako što je vreme trajanja radnog odnosa ograničeno na način da isti može trajati najkasnije do određenog datuma, onda ugovor o radu može biti otkazan i pre isteka krajnjeg roka na koji je zasnovan.
Primer sudske prakse navodi otkaz ugovora o radu na određeno vreme usled prekida posla zbog kog je i takva vrsta ugovora o radu zaključena – rešenje Vrhovnog kasacionog suda, Rev2. 3176/20 od 10. 2. 2021. godine.
Iz obrazloženja:
„Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je zbog povećanog obima posla i prihvatanja ponude za završetak projekta pojačanog održavanja državnog puta IB 23, imao potrebu za angažovanjem novih radnika zbog čega je sa tužiocem zaključio ugovor o radu na određeno vreme do 6 meseci počev od 3. 4. 2018. godine, a zatim i aneks ugovora o radu, kojim je tužiocu produžen rad na određeno vreme počev od 3. 10. 2018. godine, a najkasnije do 2. 4. 2019. godine. Međutim, kako je dana 17. 10. 2018. godine tuženi raskinuo ugovor sa naručiocem radova za završetak navedenog projekta, to je došlo do smanjenog obima posla, pa je tužiocu (i drugim zaposlenima) prestao radni odnos na određeno vreme 31. 10. 2018. godine.
S obzirom na utvrđeno, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme kod tuženog zbog povećanog obima posla i završetka projekta, a da se zaključenim aneksom ugovora o radu tužilac saglasio da mu radni odnos traje najkasnije do 2. 4. 2019. godine, što znači da je prihvatio da vreme trajanja njegovog radnog odnosa može biti i kraće, odnosno da mu radni odnos može prestati i pre proteka ugovorenog roka. Kako je radni odnos zasnovan zbog povećanog obima posla, sudovi su ocenili da je tuženi mogao da otkaže ugovor o radu tužiocu i pre 2. 4. 2019. godine u situaciji kada je došlo do smanjenja obima posla, pa su iz ovih razloga odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo te je reviziju tužioca odbio, kao neosnovanu.
Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br.24/05 … 75/14), propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Odredbom člana 175. stav 1. tačka 1. istog zakona propisano je da radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan.
Suprotno navodima revizije, pobijanom odlukom su pravilno primenjene navedene norme, a rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito iako je u konkretnom slučaju tužiocu radni odnos prestao pre isteka roka za koji je zasnovan. U situaciji kada je tuženi raskinuo ugovor o završetku projekta pojačanog održavanja državnog puta IB 23, za koji posao je bilo vezano zaključenje ugovora o radu na određeno vreme sa tužiocem, a zbog raskida ugovora došlo do smanjenog obima posla, tužiocu je mogao radni odnos da traje kraće od navedenog, jer je tako zasnovan radni odnos vezan za obim poslova zbog kojih je i zaključen, u smislu odredbe člana 37. stav 1. Zakona o radu. Takođe, kada zaposleni sa poslodavcem zaključi ugovor o radu na određeno vreme tako što vreme trajanja radnog odnosa ograniči na način da isti može trajati najkasnije do određenog datuma, nema smetnji da tako zaključen ugovor o radu bude otkazan i zaposlenom prestane radni odnos i pre isteka krajnjeg roka na koji je zasnovan.“
Izvor: Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2. 3176/20 od 10. 02. 2021. godine.
