Institucija braka i sva pravna pitanja u vezi sa njim su regulisana Porodičnim zakonom, kao delom porodičnog prava, a time i građanskog.
Brak se, iz ugla prava, definiše kao zakonom uređena, na bazi ravnopravnosti zasnovana,
zajednica života žene i muškarca,
nastala na osnovu njihove slobodno izražene volje.
Da bi brak bio punovažan, neophodno je da se ispune sledeći uslovi i to kumulativno: bračna zrelost (punoletstvo supružnika), različitost polova, saglasna izjava volje supružnika, zakonska forma i prethodni postupak (usmeni ili pismeni zahtev matičaru).
Načini na koji brak može prestati mogu biti višestruki:
1. poništenje braka,
2. smrću supružnika,
3. proglašenjem jednog od supružnika nestalim ili umrlim,
4. razvodom braka.
Poništenje braka je oblik prestanka braka do kog može, u bračnom pravu, doći iz razloga apsolutne ništavosti braka ili relativne ništavosti – rušljivosti braka. Poznavanje razloga ništavosti braka je od značaja zbog prekluzivnih rokova za podnošenje tužbe kada su u pitanju rušljivi brakovi. Ništavost braka deluje pro futuro odnosno nema retroaktivosti, već je dejstvo za ubuduće. Advokat za razvod braka može pokrenuti postupak za poništenje braka.
Brak je ništav ako:
– ako su ga sklopila dva lica istog pola,
– ako izjave volje supružnika nisu bile potvrdne ili nije sklopljen pred matičarem,
– ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života supružnika,
– ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supružnika, uz napomenu da se novi brak neće poništiti ako je raniji brak supružnika u međuvremenu prestao,
– ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuđivanje,
– ako je sklopljen između međusobno krvnih, adoptivnih ili tazbinskih srodnika (onih tazbinskih između kojih nije dozvoljeno sklapanje braka, osim ako postoje opravdani razlozi za to),
– ako su ga međusobno sklopili staratelj i štićenik.
Brak je rušljiv ako:
– ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda,
– ako je na sklapanje braka supružnik pristao pod prinudom,
– ako je na sklapanje braka supružnik pristao u zabludi o ličnosti drugog supružnika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini.
U određenim situacijama dolazi do bračnih sporova.
U skladu sa odredbama porodičnog zakona, supružnici mogu tražiti razvod braka ukoliko su im bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili se objektivno ne može ostvariti dalja zajednica života.
Prvi korak kod razvoda braka je pokretanje brakorazvodne parnice. Brakorazvodna parnica može imati dva oblika:
1. tužbeni oblik – razvod po tužbi,
2. oblik predloga za sporazumni razvod braka – sporazumni razvod.
Za sporazumni razvod je neophodno da se supružnici saglase za takav način prestanka braka i sporazumeju oko svih važnih pitanja koja su od značaja za razvod braka. Supružnici, kod sporazumnog razvoda braka, imaju pravo na razvod ako zaključe pismeni sporazum o razvodu, koji mora da sadrži način rešavanja svih važnih pitanja za razvod i pismenu saglasnost supružnika o njima.
Kada supružnici ne mogu da ostvare sporazumni način prekida braka i ne mogu da se usaglase oko razvoda i svih pitanja vezanih za razvod, razvod po tužbi je drugi način razvoda braka. Tužbom za razvod braka jedan od supružnika zahteva od suda da presudom proglasi prestanak braka.
U bilo kom obliku brakorazvodne parnice može biti angažovan advokat za razvod, kako bi sačinio sporazumni razvod braka ili kako bi advokat za razvod braka pokrenuo brakorazvodnu parnicu.
Pitanja koja su od značaja za razvod braka se odnose na:
– poveravanje deteta,
– deobu imovine supružnika,
– visina doprinosa za izdržavanje deteta
– način održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem.
Posledice razvoda braka se mogu posmatrati preko posledica koje razvod ima na:
• lične odnose supružnika nakon razvoda,
• deobu zajedničke imovine supružnika (utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini),
• posledice koje ima na maloletnu decu (kod razvoda po tužbi sud određuje vršenje roditeljskog prava, dok se kod sporazumnog razvoda supružnici o tome sporazumno dogovaraju),
• izdržavanje supružnika.
