Susedski (komšijski) svojinskopravnih odnosi su regulisani u domaćem zakonodavstvu prvenstveno Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa. Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa kaže da fizička i pravna lica mogu imati pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima. Vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže, u granicama određenim zakonom i svako lice je dužno da se uzdržava od povrede prava svojine drugog lica.
Shodno zakonu, postoje određene situacije kada dolazi do ograničavanja prava svojine. Jedan od takvih izuzetaka je susedsko pravo (imisije, odnosi između vlasnika graničnih nepokretnosti, pravo upotrebe susedske nepokretnosti, pravo nužnog prolaza). Iz ovog ugla zakona susedsko (komšijsko) pravo smatra jednim vidom ograničenja prava svojine na nepokretnosti. Vlasnici nepokretnosti, koji su u fizičkoj ili nekoj drugoj vezi (komšije), dužni su da usklade svoje aktivnosti tako da ne ugrožavaju prava svojine suseda.
Kod susedskog prava posebno je važna zaštita vlasnika nepokretnosti od štetnih imisija.
Zaštita vlasnika nepokretnosti od štetnih imisija je uređena članom 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (Član 5. stav 1): „Vlasnik nepokretnosti dužan je da se pri korišćenju nepokretnosti uzdržava od radnji i da otklanja uzroke koji potiču od njegove nepokretnosti, kojima se otežava korišćenje drugih nepokretnosti (prenošenje dima, neprijatnih mirisa, toplote, čađi, potresa, buke, oticanja otpadnih voda i sl.) preko mere koja je uobičajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje znatnija šteta.“ Dakle, pri korišćenju svoje nepokretnosti, vlasnik je dužan da se uzdržava od radnji koje štete korišćenju komšijske nepokretnosti, ali i da otklanja uzroke koji potiču od njegove nepokretnosti, a kojima se otežava korišćenje susednih dobara. Zakon izričito naglašava da otežavanje može nastati ne samo činjenjem/radnjom, već i stanjem/uzrocima same nepokretnosti.
Štetne imisije su štetni uticaji koji sa jedne nepokretnosti prelaze na drugu nepokretnost i ometaju vlasnika ili korisnika susedne nepokretnosti.
Zakonska odredba navodi primere štetnih imisija (primerice /exempli causa):
- prenošenje dima, čađi i neprijatnih mirisa, prašina,
- toplota i potresi,
- buka i vibracije,
- oticanje otpadnih voda,
- neprijatni mirisi,
- štetni gasovi,
- prekomerna toplota ili svetlost,
- ostali savremeni uticaji: svetlosni i zvučni talasi, radioaktivnost i druga zagađenja životne sredine nastala usled savremenih tehnologija.
U pravu se pravi razlika između dozvoljenih imisija, koje ne prelaze uobičajenu meru, i nedozvoljenih ili štetnih imisija, koje prelaze granicu koja se može tolerisati i mogu ugroziti zdravlje, životnu sredinu ili korišćenje susedne nepokretnosti.
Zakon nalaže da se sankcionišu isključivo one štetne imisije koje otežavaju korišćenje drugih nepokretnosti preko mere koja je uobičajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili one kojima se prouzrokuje znatnija šteta.
Tačna granica do koje je vlasnik dužan da trpi imisije nije fiksno propisana cifrom, već predstavlja faktičko pitanje koje sud utvrđuje u svakom konkretnom slučaju. Neki od parametara iz zakona su: priroda i namena nepokretnosti, mesne prilike, nastanak ili izostanak znatnije štete. Kod mesno uobičajenih mera postoji promenljiv pravni standard – intenzitet imisija koje se moraju tolerisati razlikuje se u zavisnosti od toga da li je u pitanju seoska sredina, gradsko jezgro, industrijska zona ili banjsko lečilište.
