Imovina je skup svih stvari, dobara i resursa koje pojedinac, firma ili organizacija poseduje i čija vrednost se može ekonomski izraziti. U kontekstu prava, imovina se može definisati kao zbir stvari i prava koja pripadaju fizičkom ili pravnom licu, a koje mogu biti predmet pravnog prometa i uživanja.
Grana prava koja se bavi pitanjima imovine je imovinsko pravo, u kojem se imovina odnosi na celokupnost prava i obaveza koja određena osoba (fizičko ili pravno lice) ima.
Posmatrano iz ugla stvari i prava, imovina se može podeliti na:
• stvari – opipljivi, materijalni objekti (nekretnine, vozila, mašine i oprema),
• imovinska prava – prava koja imaju ekonomsku vrednost (pravo vlasništva, pravo korišćenja ili pravo na prihod tj. dobit),
• nematerijalna prava odnosno nematerijalna imovina – sva prava koja nemaju fizički oblik, a čine imovinu (autorska prava, patenti, žigovi).
Kada se govori o vrsti prava vlasništva na imovini, razlikuju se sledeće vrste imovine:
• lična imovina (celokupna imovina svakog pojedinca),
• zajednička imovina (bračna imovina, suvlasnička imovina u širem smislu kao što je imovina ortaka, imovina porodične zajednice i dr.).
Prema funkciji i roku trajanja, imovina se deli na:
• stalnu imovinu (nematerijalna, materijalna i finansijska imovina, dugoročna potraživanja),
• tekuću imovinu (zalihe, kratkoročna potraživanja, finansijska imovina, novac).
Detaljno poznavanje svih vrsta i oblika imovine je neophodno kako u finansijskom smislu (kod vođenja poslovnih knjiga, poreskih obračuna i procena vrednosti imovine), tako i u pravnom smislu (poznavanje zakonskih propisa i akata vezanih za pojedinačne vrste imovine je od presudnog značaja za zaštitu prava i interesa vlasnika imovine).
Nepokretnu imovinu čine nekretnine, dok se u pokretnu imovinu svrstavaju vozila, oprema, alati i zalihe. Novac, hartije od vrednosti i investicioni instrumenti čine finansijsku (pokretnu) imovinu. U nematerijalnu imovinu se ubrajaju intelektualna svojina, softveri i goodwill, a u prirodnu imovinu resursi (rudnici, šume) i energetski resursi.
U imovinskom pravu se imovina može posmatrati sa više aspekata i po tome razlikovati – aspekt prenosa imovine, zaštite imovine, nasleđivanje, prodaja i obaveze koje pojedinac ima u vezi sa svojom imovinom. U svim pitanjima koja se odnose na pitanja vezana za imovinsko pravo i imovinu, stručnu pravnu pomoć pruža advokat sa užom specijalizacijom iz ove oblasti. Pored opštih pravnih usluga, advokat za imovinsko pravo (advokat za imovinu) pruža i specifične usluge na osnovu vrste imovine, te tako štiti prava vlasnika, olakšava upravljanje imovinom i rešava eventualne pravne sporove vezane za imovinu fizičkih ili pravnih lica.
Kod nepokretne imovine, advokat za imovinsko pravo (advokat za imovinu) može proveriti pravnu valjanost dokumenata za predmetnu nepokretnost, proveriti eventualne hipoteke, založna prava i druge obaveze koje bi mogle uticati na kupovinu ili prodaju i dati, shodno tome, sve neophodne pravne savete. Advokat za imovinsko pravo (advokat za imovinu) sastavlja ugovore o kupoprodaji i zakupu, upisuje nepokretnost u katastar. Pored nepokretne imovine, advokat za imovinsko pravo (advokat za imovinu) sastavlja ugovore za prenos pokretne imovine i zastupa klijente u sudskim i vansudskim postupcima. Kada se govori o finansijskoj imovini, advokat za imovinsko pravo (advokat za imovinu) pruža savete u vezi sa zakonima o investiranju, zaštitom interesa investitora, intelektualnom svojinom, vrši zastupanja u sporovima u vezi sa povredom autorskih prava, brendova, patenata ili licencnih ugovora. Advokat za imovinsko pravo (advokat za imovinu) pomaže klijentima u vezi sa pravima korišćenja zemljišta u smislu eksploatacije zemljišta i zaštite životne svojine.
Advokatska kancelarija Slavica Janjić i saradnici Beograd je sastavljena od timova pravnih stručnjaka za različite pravne oblasti, te time i imovinsko pravnu oblast. Svim zainteresovanim licima (fizička ili pravna lica) kancelarija pruža neophodnu pravnu pomoć vezanu za sva imovinska pitanja, poštujući načelo poverljivosti i zastupanja najboljeg interesa klijenta.
