Centralno mesto radnog prava su radni odnosi. Radni odnosi su regulisani Zakonom o radu, internim aktima poslodavca i ugovorom o radu.
Postoje poslovi gde poslodavac ima potrebu da zaposleni rade u smenama.
Zakon o radu (Član 63.) definiše smenski rad kao „organizaciju rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja.“
Rad u smenama kod poslodavca se smatra da postoji ukoliko zaposleni koji radi u različitim smenama u toku meseca najmanje trećinu svog radnog vremena. Ova zakonska odredba je važna ne samo za priznavanje postojanja smenskog rada, već i za njegovu isplatu.
U slučaju da smenski rad podrazumeva i rad u noćnoj smeni, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. U suprotnom, smenski rad noću duže od jedne radne nedelje moguć je samo uz njegovu pisanu saglasnost.
Primeri smenskog rada:
- smenski rad se odvija tokom meseca u prvoj smeni jednu nedelju, u drugoj smeni sledeću nedelju, u trećoj smeni treću nedelju itd.,
- smenski rad se odvija tokom nedelje dva dana u prvoj smeni, dva dana u drugoj smeni i tri dana u trećoj smeni, i tako dalje iz nedelje u nedelju.
- Prema stavu 2 istog člana, zaposleni radi u smenama ako tokom meseca obavlja poslove kod poslodavca u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena, što je važan podatak ne samo za priznavanje smenskog rada već i za njegovu isplatu.
Smenski rad odnosno rad u smenama je tema koja je obuhvaćena, tumačena i definisana i Direktivom Evropske unije 2003/88/EZ. Prema Direktivi rad u smenama je definisan „kao način organizovanja rada u kojem radnici zamenjuju jedni druge na istom radnom mestu prema određenom obrascu, uključujući i obrazac rotacije, koji može biti kontinuiran ili diskontinuiran, zahtevajući od radnika da radi u različito vreme tokom određenog vremenskog perioda tokom dana ili noći.“
Direktiva Evropske unije 2003/88/EZ koristi izraz „turnus“ za rad u smenama, što bi značilo perturnum, naizmenično, po redu. Ono što je karakteristično za turnus je da on podrazumeva fiksni redosled u kojem više osoba, jedna za drugom, obavlja određeni posao, radeći naizmenično i smenjujući se. Direktiva Evropske unije nije izvor prava, ali svakako pomaže u tumačenju koncepta smenskog rada, što naši zakoni ne sadrže u dovoljnoj meri.
Smenskim radom se naravno bave i sudovi. Oni odlučuju o pomenutim definicijama rada u smenama, što se može videti na primerima:
1) „Zaposleni koji rade iste poslove kao i zaposleni – tužilac – smenjivali su se po unapred utvrđenom redosledu, 12 sati rada – 36 sati odmora – 12 sati rada, što znači da je u ovom slučaju obavljan rad u smenama“ (Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1082/21 od 26. 5. 2021. godine). Isto tako, „rad zaposlenog po sistemu 12 sati rada – 36 sati odmora – 12 sati rada ima karakter rada u smenama“ (Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 4282/22 od 1. 12. 2022. godine).
2) „Kada zaposleni rade u režimu rada od 12 sati – svakog drugog dana od 7 do 19 časova, i između toga imaju 36 sati odmora, takav rad ima karakteristike rada u smenama. Konkretno, tužioci rade u režimu rada od 12 sati – svakog drugog dana od 7 do 19 časova, i između toga imaju 36 sati odmora. Takav rad tužilaca ima sve karakteristike rada u smenama – zaposleni na istim poslovima na kojima su radili i zaposleni – tužioci su se smenjivali po unapred utvrđenom redosledu, što znači da su radili u smenama“ (Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 865/21 od 15. 4. 2021).
Sva pravna tumačenja radnog prava, radnih odnosa, a time i smenskog rada daje advokat za radno pravo. U slučaju problema zaposlenog oko smenskog rada, kršenja zakonskih odredbi ili isplate, pravne radnje potrebne za rešavanje slučaja će uraditi advokat za radno pravo. Advokat za radno pravo, ukoliko je to potrebno pokreće i tužbu protiv poslodavca i vodi radni spor u interesu klijenta.
