Preduzeća se, prema Zakonu o računovodstvu razvrstavaju na mikro, mala, srednja i velika pravna lica.
Razvrstavanje se vrši prema sledećim kriterijumima:
- prosečan broj zaposlenih,
- poslovni prihodi ostvareni u poslovnoj godini,
- vrednost ukupne aktive (imovine).
Pravno lice se svrstava u određenu kategoriju ako na dan sastavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja ispunjava najmanje dva od navedena tri kriterijuma. Mala preduzeća imaju manji broj zaposlenih, niže prihode i manju vrednost imovine u odnosu na srednja i velika preduzeća, dok srednja preduzeća predstavljaju kategoriju između malih i velikih i imaju veći obim poslovanja, zaposlenih i imovine.
Mala i srednja preduzeća danas su pokretačka inovativna snaga u svakoj ekonomiji, jer obavljaju približno 90% privrednog poslovanja, zapošljavaju približno 50% radne snage u državi i stvaraju oko 40% nacionalnog dohotka.
Problemi sa kojima se čestu susreću mala i srednja preduzeća, često kao inovativna preduzeća, su zaštita intelektualne imovine.
Značaj zaštite intelektualna svojina se ogleda u sledećem:
- uspostavlja pravni monopol na pronalasku, znaku, dizajnu firme, i garantuje da niko ne sme tu kreaciju da koristi bez dozvole kreatora;
- reklamira proizvod;
- doprinosi mnogo boljoj reputaciji u smislu ozbiljnog privrednika koji brine o svojim pravima;
- znatno umanjuje rizik da se firma nesvesno dovede u situaciju da povredi nečije pravo i izloži se na taj raznim, pa i pravnim neprijatnostima.
Zaštita intelektualne svojine obuhvata zaštitu:
- inovativnih tehničkih rešenja od konkurencije (može se kao pronalazak, pod određenim uslovima zaštititi patentnom ili malim patentom, čime se sprečavaju druge da ga koriste svoje tehničko rešenje i time se osigurava za pronalazača bolja poziciju na tržištu, veću pravnu sigurnost, mogućnost da lako raspolaže svojim pravima i podigne vrednost preduzeća jer patent spada u takozvanu nematerijalnu imovinu čiji je udeo u savremenoj ekonomiji sve veći),
- vizuelnog identiteta na tržištu (naziv, logo ili drugi znak koji malo ili srednje preduzeće koristi u prometu ili želi da proizvod bude prepoznatljiv i putem novog, spoljašnjeg izgleda ili pakovanja, tada se najčešće vrši zaštita žiga ili industrijskog dizajna – žiga, kao znaka kojim se obeležava proizvode ili usluga predmeta, čijom zaštitim se značajno umanjuje opasnost od neovlašćenog kopiranja i istovremeno poboljšava reklama, jer žig zapravo označava nečiji „brend“ na tržištu),
- industrijskog dizajna, čime se obezbeđuje sredstvo sprečavanja konkurencije da proizvodi ili pušta u promet identičan ili bitno sličan proizvod,
- autorskog prava, koji se često naziva kreativnim industrijama (IT industrija, industrija video igara, muzička i filmska industrija, izdavačka delatnost, izdavanje knjiga, novina i časopisa), pri čemu treba znati da ne postoji formalni postupak za zaštitu autorskog prava, ali postoji mogućnost da se u Zavodu za intelektualnu svojinu deponuje autorsko delo).
Prava intelektualne svojine predstavljaju pravnu zaštitu kreacija malih i srednjih preduzeća, ali ideje ili druge nematerijalne vrednosti se mogu i faktički zaštiti kao poslovna tajna. Mogu da se zaštite poslovne tajne različite vrste: informacija koje su za poslovanje preduzeća važne, a nisu javno dostupne, kao što su (postupci proizvodnje, poslovni i finansijski planovi, reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata). Na ovaj način se privredna društva štite od nelojalne konkurencije i neovlašćenog otkrivanja, pribavljanja i korišćenja poslovne tajne.
Ukoliko postoji informacija koja može biti predmet zaštite poslovne tajne, poželjno je angažovati advokata za zaštitu intelektualna svojine.
