Obligaciono pravo se definisdefiniše kao skup pravnih normi koje regulišu obligacione odnose kao pravne odnose u kojima jedna strana (poverilac) ima pravo na izvršenje određene radnje od druge strane (dužnika).
Obligaciono pravo uklјučuje:
- pravo poverilaca na izvršenje obaveza (subjektivno pravo),
- pravila koja regulišu taj proces (objektivno pravo).
Obligaciono pravo spada u red najstarijih pravnih disciplina. Kroz preuzete principe rimskog prava, stvara se široka osnova, na kojoj će početkom 19. veka i kasnije biti postavlјene tzv. moderne kodifikacije građanskog prava.
Obligaciono pravo u Srbiji se razvijalo kao deo građanskog prava i regulisalo je obligacione odnose,
odnosno pravne odnose koji proističu iz ugovora, štetnih događaja, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga
i drugih zakonom određenih činjenica koje dovode do nastanka obligacija.
Ovako gledano, obligaciono pravo je predstavljalo deo prava, koje obuhvata pravila koja se odnose na nastanak, prenos, izmenu i prestanak obaveza.
Obligaciono pravo u Srbiji reguliše se Zakonom o obligacionim odnosima (ZOO), koji je usvojen 1978. godine i od tada je više puta menjan i dopunjavan. Ovaj zakon sadrži sveobuhvatna pravila koja se odnose na različite obligacije i druga pitanja koja utiču na obaveze i prava strana u obligacionim odnosima. ZOO je u velikoj meri inspirisan principima kontinentalnog prava, koji ima značajan uticaj na pravni sistem Srbije.
Pored samog ZOO, obligaciono pravo u Srbiji se zasniva i na drugim pravnim izvorima. Drugi pravni izvori obligacionog prava u Srbiji su: kao što su Ustav Republike Srbije, potvrđeni međunarodni ugovori, drugi zakoni, podzakonski akti, autonomni opšti akti pravnih lica i pravni običaji.
Između obligacionog prava, kao dela građanskog prava postoje razlike u odnosu na druge grane građanskog prava:
- stvarno pravo vs obligaciono pravo se razlikuju po subjektima koji su uvek određena lica, po svom relativnom karakteru, po predmetu (kod stvarnog prava predmet je stvar, a kod obligacionog davanje, činjenje i trplјenje, po dejstvima zastarelosti ),
- nasledno vs obligaciono pravo se razlikuju po tome što se nasledno pravo bavi pravnim regulisanjem imovinskopravnih odnosa za slučaj smrti jednog lica (poslovi mortis causa), dok obligaciono pravo reguliše poslove za života lica (inter vivos)
- trgovinsko vs obligaciono pravo se razlikuju po svojim osobina odnosno obligaciono pravo reguliše promet robe i usluga i ne razdvaja se od trgovinskog (privrednog) prava, adalje razlika je i u specifičnosti poslova koje uglavnom proizilaze iz posebnog statusa njihovih subjekata, postoji niz pravila koja važe samo za privredno, ali ne i za obligaciono pravo, što ne utiče na potpuno razdvajanje materije u smislu posebnih zakona.
Značaj obligacionog prava u Srbiji se suštinski prepoznaje tamo gde je promet roba i usluga razvijen i intenzivan. Obligaciono pravo vrlo uspešno reguliše brojne aspekte svakodnevnog života, kao što su: zaklјučivanje i raskid ugovora, pitanja prenosa duga i ustupanja potraživanja, odgovornost za štetu i oslobađanje od odgovornosti, o bezbeđenje prava poverilaca i uticaj na prava iz drugih oblasti prava (stvarno pravo, nasledno pravo).
Kada govorimo o značaju obligacionog prava u Srbiji, ne možemo propustiti nepominjanje značaja advokata, koji su specijalizirali tu oblast – advokat za obligaciono pravo. Advokat za obligacione odnose tj. advokat za obligaciono pravo pruža sve pravne usluge vezane za obligaciono pravo, bilo da je reč o konsultacijama, sastavljanju ugovora obligacionog prava ili izrade drugih pravnih akata vezanih za obligaciono pravo. Advokat za obligaciono pravo pružana pravnu pomoć sastavljanja ugovora iz oblasti obligacionog prava i za fizička i za pravna lica, kao i svih ostalih ugovora koji podrazumevaju postojanje obligacije tj. ugovorne obaveze. Advokat za obligaciono pravo će sačiniti sve vrste ugovora obligacionog prava. Ugovori obligacionog prava su: ugovor o kupoprodaji, ugovor o zakupu, ugovor o zajmu, ugovor o poklonu, ugovor o delu, ugovor o zajmu, ugovor o prevozu, ugovor o posluzi, ugovor o preuzimanju duga i sve ostale vrste imenovanih i neimenovanih ugovora. Ukoliko dođe do sudskog postupka, advokat za obligaciono pravo podnosi tužbu povodom kršenja ugovorenih odnosa i zastupa stranku u sudskom procesu, braneći njene najbolje interese.
