U skladu sa Zakonom o radu radni odnos zasniva se potpisivanjem ugovorom o radu, kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca. Ugovor o radu pored toga sadrži i poslove koje zaposleni obavlja, uslove rada, radno mesto i druga pitanja od značaja za ostvarivanje prava iz radnog odnosa. Pored Zakona o radu, pitanja koja se odnose na prava zaposlenih u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti uređuju i propisi iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja.
Sprečavanje povrede na radu zaposlenog podrazumeva određene obaveze poslodavca i istovreno određeno ponašanje zaposlenog Poslodavac je dužan da organizuje rad na način kojim se obezbeđuju uslovi za bezbedan rad i da preduzme odgovarajuće preventivne mere radi zaštite zaposlenih od povreda i profesionalnih bolesti. Zaposleni je dužan da poštuje propise, mere i uputstva koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, da pravilno koristi sredstva za rad i propisanu ličnu zaštitnu opremu, kao i da svojim ponašanjem ne ugrožava sopstvenu bezbednost i zdravlje, niti bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih i lica koja se nalaze u radnoj sredini. Zaposleni je takođe dužan da bez odlaganja obavesti poslodavca o okolnostima koje mogu predstavljati opasnost po bezbednost i zdravlje na radu.
Povreda na radu predstavlja povredu koja je prostorno, vremenski i uzročno povezana sa obavljanjem posla i radnog zadatka.
Povreda na radu može nastati usled neposrednog i kratkotrajnog mehaničkog, fizičkog ili hemijskog dejstva, nagle promene položaja tela, iznenadnog opterećenja organizma ili drugog događaja koji dovede do oštećenja zdravlja zaposlenog.Povredom na radu može se smatrati i povreda koju zaposleni pretrpi prilikom obavljanja posla na koji nije raspoređen, ukoliko taj posao obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen.
Zakonom su obuhvaćene i određene povrede nastale na putu, uključujući povredu nastalu na redovnom putu od mesta stanovanja do mesta rada i obrnuto, kao i povrede nastale tokom puta preduzetog radi izvršavanja službenih poslova ili radi stupanja na rad, pod uslovima propisanim zakonom.
Ukoliko dođe do povrede na radu ili profesionalne bolesti može nastati i telesno oštećenje. Telesno oštećenje postoji kada kod zaposlenog nastane gubitak, bitniji gubitak ili znatnija onesposobljenost određenog organa ili dela tela, što otežava normalno funkcionisanje organizma i ostvarivanje životnih potreba.Postojanje telesnog oštećenja samo po sebi ne znači nužno da je kod zaposlenog nastupila invalidnost. Telesno oštećenje i invalidnost predstavljaju različite pravne kategorije, koje mogu imati različite posledice u pogledu ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
Odgovornost poslodavca za štetu nastalu usled povrede na radu može se zasnivati na krivici poslodavca, ali u određenim situacijama i na objektivnoj odgovornosti. Prilikom utvrđivanja odgovornosti za povredu na radu važno je analizirati sve okolnosti konkretnog slučaja, uključujući način nastanka povrede, uslove rada, mere bezbednosti koje je poslodavac preduzeo, obuku zaposlenog, korišćenje zaštitne opreme, kao i eventualni doprinos zaposlenog nastanku štetnog događaja.
Kada dođe do povrede na radu, poslodavac ima obavezu da preduzme zakonom propisane mere u vezi sa prijavljivanjem, evidentiranjem i utvrđivanjem okolnosti pod kojima je do povrede došlo.
Zaposleni koji pretrpi povredu na radu ili oboli od profesionalne bolesti može, u skladu sa zakonom, ostvarivati različita prava: na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, pravo na naknadu štete koju je pretrpeo usled povrede. Naknada štete može obuhvatiti materijalnu i nematerijalnu štetu, u zavisnosti od posledica koje je povreda ostavila na zaposlenog.
U određenim specifičnim slučajevima povreda na radu ili profesionalna bolest mogu biti osnov za ostvarivanje prava po osnovu telesnog oštećenja, ukoliko su ispunjeni uslovi predviđeni propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Kada dođe do povrede na radu, nakon pregleda kod lekara i dobijanja izveštaja, najsigurnije je angažovati advokata za radno pravo. Advokat za radno pravo će proceniti situaciju u kojoj je povreda nastala u smislu okolnosti i uslova rada kod poslodavca. Advokat za radno pravo će konsultovati zaposlenog o zakonskoj mogućnosti ostvarivanja prava na naknadu štete i koje vrste štete. Advokat za radno pravo pruža pravnu pomoć u pregovorima, postupku mirnog rešavanja spora ili sudskom postupku. Ukoliko dođe do sudskog spora, advokat za radno pravo može zastupati zaposlenog i preduzeti potrebne procesne radnje radi ostvarivanja naknade štete i drugih prava koja zaposlenom pripadaju po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti.
