Nužni naslednici uživaju posebnu zakonsku zaštitu, jer su imali blisko srodstvo sa ostaviocem. Nužni naslednik može ostvariti svoje pravo na nužni deo u ostavinskom postupku samo ako su ispunjeni Zakonom o nasleđivanju propisani uslovi, od kojih je najvažniji taj da je došlo do povrede prava na nužni deo naslednika, te je neophodno da konkretan naslednik bude pozvan na nasleđivanje po osnovu zakona.
Nužni naslednik ima pravo na nužni deo. Nužni deo je zakonski deo koji određenom nasledniku pripada i koji se određuje u ostavinskim postupku.
Zakon o nasleđivanju definiše koje uslove naslednik mora da ispuni da bi stekao svoje pravo nasleđivanja, kao i okolnosti kod kojih je moguće razbaštinjenje nužnih naslednika.
Razbaštinjenje nužnih naslednika može biti dvojako:
- isključenje nužnih naslednika,
- lišenje nužnih naslednika.
Isključenje nužnih naslednika
Prema Zakonu o nasleđivanju uzroci isključenja (Član 61. zakona) kaže: „ Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu).
Isključenje može biti dvojako:
- potpuno,
- delimično.
Testamentom ostavilac može delimično ili potpuno isključiti nužnog naslednika (ili više njih) ukoliko se on povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o ostavioca. Punovažnost ove vrste ograničenja postoji ako je: isključenje u obliku u kom zakon nalaže da se testament sastavi, ukoliko je učinjeno na nesumnjiv način i ako uzrok isključenja postoji u trenutku smrti ostavioca.
Kada je isključenje ponovažno (Član2. zakona):
- isključenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje,
- isključenje mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok isključenja,
- uzrok isključenja mora postojati u vreme ostaviočeve smrti,
- dokazivanje osnovanosti isključenja tereti onog ko se na isključenje poziva.
Naslednik koji je razbaštinjen, trpi određene pravne posledice. Posledice isključenja (Član 63.):
- isključeni gubi nasleđe u meri u kojoj je isključen,
- prava ostalih koji mogu naslediti određuju se kao da je isključeni umro pre ostavioca.
Lišenje nužnih naslednika
Lišenje nužnih naslednika je drugi oblik razbaštinjenja, koje Zakon o nasleđivanju dozvoljava. Na koji način naslednik može biti lišen nasledstva definisano je Članom 64. zakona i to tako da:
- ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog,
- lišenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje.
Lišenje je, prema zakonu, punovažno samo ako u trenutku smrti ostaviočeve lišeni naslednik ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta.
Advokat za nasledno pravo pruža pravno-advokatske usluge iz oblasti nasleđivanja i konkretno razbaštinjenja. Advokat za nasledno pravo daje sve potrebne informacije o zakonskim osnovama za razbaštinjenje, kao i o pravima i obavezama svih učesnika u postupku. Advokat za nasledno pravo priprema sve neophodne pravne dokumente u vezi sa razbaštinjenjem, kao što su žalbe, predlozi i podnesci. Kada zaveštalac želi da sastavi testament, kako bi naveo naslednike koji nisu razbaštinjeni, advokat za nasledno pravo pruža usluge sastavljanja testamenta, kao i njegove kasnije realizacije u skladu sa zakonom. Ukoliko dođe do spora nakon smrti ostavioca, advokat za nasledno pravo zastupa klijente (fizička i pravna lica) pred sudom, bilo da je u pitanju naslednik koji je razbaštinjen i želi da ospori oporuku ili su to naslednici koji žele da odbrane volju ostavioca.
