Susedsko pravo je skup pravnih normi i pravila, kojima se uređuju odnosi između vlasnika i korisnika susednih nepokretnosti, ali i određuju granice u kojima se pravo svojine može ostvarivati u odnosu prema drugim nepokretnostima.
Ostvarivanje prava svojine nije neograničeno. Posebno ograničenje postoji kada način korišćenja jedne nepokretnosti utiče na korišćenje druge, susedske. Susedsko pravo ima za cilj da uspostavi ravnotežu između interesa vlasnika susedskih nepokretnosti, tako da vlasnik svoju nepokretnost koristi na način koji mu odgovara i da ne narušava prava suseda da svoju nepokretnost koristi mirno i bez nedopuštenih uticaja.
Jedno od osnovnih načela susedskog prava jeste obaveza vlasnika da se prilikom korišćenja svoje nepokretnosti uzdrži od postupaka kojima se drugom vlasniku može prouzrokovati šteta ili znatno otežati korišćenje njegove nepokretnosti.
Zagađenje može predstavljati oblik nedopuštenog susedskog uticaja kada potiče sa određene nepokretnosti ili iz delatnosti koja se na njoj obavlja i kada prelazi granice dopuštenog trpljenja.
Iz tog razloga u okviru susedskog prava poseban značaj ima zabrana zagađenja i drugih štetnih uticaja (imisija) koji sa jedne nepokretnosti dospevaju na drugu.
Imisije predstavljaju štetne uticaje koji sa jedne nepokretnosti ili iz određenog izvora dospevaju na drugu nepokretnost, zagađuju je i ometaju njeno korišćenje ili ugrožavaju prava njenog vlasnika. Važno je razlikovati emisiju od imisije. Emisija predstavlja ispuštanje ili dospevanje zagađujućih materija ili energije iz izvora zagađivanja u životnu sredinu, dok se sa stanovišta susedskog prava posmatra naročito posledica takvog delovanja na drugu nepokretnost, odnosno imisija.
Primer štetnog uticaja kod susedskog prava je opasnost od rušenja zgrade ili drugog objekta. Objekat koji je sklon rušenju predstavlja izvor opasnosti ukoliko postoji realna mogućnost da njegovim padom budu ugroženi susedna nepokretnost, objekti, zasadi, životinje ili druge stvari. U takvoj situaciji vlasnik ugrožene nepokretnosti ne mora nužno da čeka da šteta nastane. Ukoliko postoji konkretna opasnost od nastanka štete, može zahtevati preduzimanje odgovarajućih mera radi njenog sprečavanja ili otklanjanja pozivajući se na član 156. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je uređena zaštita od izvora opasnosti od koga preti znatnija šteta. Vlasnik nepokretnosti može zahtevati mere kojima se opasnost otklanja, a kada je to moguće, i odgovarajuće obezbeđenje budućeg potraživanja naknade štete.
Susedski odnosi naročito dolaze do izražaja i kod prirodnog toka vode. Voda koja prirodnim putem protiče preko, pored ili ispod zemljišta različitih vlasnika može predstavljati korist za vlasnike nepokretnosti, ali istovremeno može biti i uzrok štete. Vodotok može biti od koristi vlasnicima susednih nepokretnosti (voda se koristi za navodnjavanje i za druge potrebe), a može biti uzrok nastanka štete usled nedopuštenim radnjama suseda. Nedopuštenim postupanjem jednog vlasnika može doći do promene prirodnog toka vode, njenog usmeravanja prema susednoj parceli ili povećanja količine vode koja dospeva na susednu nepokretnost. Štetne posledice mogu biti: odronjavanje ili podlokavanje zemljišta, prodiranje vlage u objekat, oštećenje temelja, zida ili drugih delova zgrade. U tom smislu, vlasnik nepokretnosti nije slobodan da svoje zemljište ili objekat koristi na način kojim bi prouzrokovao štetu susednoj nepokretnosti. Susedsko pravo upravo podrazumeva određeno trpljenje, činjenje ili uzdržavanje od činjenja, kako bi se ostvarila ravnoteža između prava susednih vlasnika. Prema pravilima susedskog prava, vlasnik je dužan da na svom objektu postavi snegobranske elemente i oluke radi zaštite susedne parcele od slivanja atmosferskih voda i mogućeg obrušavanja gomila snega i leda sa krova (Apelacioni sud u Beogradu, Gž 5972/2013 od 7. jula 2014. godine). U nekim slučajevima zaštita se ustanovljava i od radnji preduzetih na jednoj nepokretnosti ako te radnje otežavaju korišćenje druge nepokretnosti. U samoj nepokretnosti može postojati uzrok od koga proističe otežano korišćenje druge nepokretnosti.
Advokat za imovinsko pravne odnose (advokat za nepokretnosti) pomaže zainteresovanim vlasnicima susedskih nepokretnosti, kako bi imali jasan uvid u svoja prava svojine, njihova ograničenja i poštovanje zakona u vezi štetnog uticaja na susedsku svojinu. Advokat za imovinsko pravne odnose (advokat za nepokretnosti) je specijalizovan za komunikaciju sa svim nadležnim institucijama, geodetima i ostalim koji su vezani za zaštitu prava svojine. Poseban akcenat advokat za imovinsko pravne odnose (advokat za nepokretnosti) stavlja na ekološka pitanja, odnosno sve načine zaštite životne sredine od nedozvoljenih štetnih susedskih imisija. U slučaju pokretanja tužbe po osnovu narušavanja susedskog prava svojine ili štetnih imisija, advokat za imovinsko pravne odnose (advokat za nepokretnosti) zastupa stranke pred sudom, dokumentuje činjenično stanje i definiše najbolju strategiju odbrane klijenta. Advokat za imovinsko pravne odnose (advokat za nepokretnosti) može podneti i žalbe i zastupati stranku u žalbenim postupcima, ukoliko stranka nije zadovoljna sudskom odlukom.
