Pravne sentence su sažeti delovi sudskih odluka (presuda), koji sadrže ključni pravni stav suda o nekom spornom pitanju. Pravne sentence predstavljaju suštinu obrazloženja presude i služe kao smernica za ujednačavanje sudske prakse u sličnim predmetima.
Pravne sentence postoje kod svih presuda, pa tim i kod porodičnih sporova.
Pravne sentence u porodičnom pravu predstavljaju ključne zaključke i pravne stavove iz sudskih odluka najviših sudova, koji služe kao smernice u rešavanju sličnih sporova o poveravanju dece, deobi imovine i izdržavanju (Vrhovni sud RS).
Sudska praksa iz oblasti porodičnih sporova
Pojam nasilja u porodici: „Tužilјa u reviziji ukazuje da insistiranje tuženog da viđa maloletnu AA, uprkos njenom protivlјenju, predstavlјa psihološko nasilјe. Suprotno tome, na osnovu odredbe člana 61. stav 1. Porodičnog zakona, dete ima pravo da održava lične odnose sa roditelјem sa kojim ne živi, a to pravo deteta može biti ograničeno samo sudskom odlukom, kada je to u njegovom najbolјem interesu (stav 2). U konkretnom slučaju, tuženi nije lišen roditelјskog prava, a u najbolјem interesu deteta je da održava lične odnose sa roditelјem sa kojim ne živi. Nasilјem u porodici, u smislu stava 1. odredbe člana 197. Porodičnog zakona, smatra se naročito: 1) nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede; 2) izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenjem telesne povrede članu porodice ili njemu bliskog lica; 3) prisilјavanje na seksualni odnos; 4) navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14-tu godinu života ili nemoćnim licem; 5) ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima; 6) vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Pravilan je zaklјučak nižestepenih sudova da to što tuženi pokušava da uspostavi lične odnose sa maloletnom AA, ne predstavlјa nasilјe u porodici jer on to ne čini na način koji bi nalagao potrebu izricanja mera zaštite predviđenih odredbom člana 198. Porodičnog zakona. (Iz presude Vrhovnog suda Rev 25285/2024 od 25.12.2024. godine).“
Lišenje roditeljskog prava: „Odluka suda o potpunom lišenju roditelјskog prava mora biti zasnovana na oceni najbolјeg interesa mal. deteta da njegov roditelј bude potpuno lišen roditelјskog prava, zbog čega je sud dužan da utvrdi ozbilјne razloge koji dovode u sumnju podobnost roditelјa za pravilno vršenje dužnosti koje čine sadržinu roditelјskog prava. (Vrhovnog kasacionog suda Rev 1902/2019 od 9.5.2019. godine, utvrđena na sednici Građanskog odelјenja od 3.7.2020. godine).“
Sticanje u porodičnoj zajednici: „Kod sticanja u porodičnoj zajednici ne važi pretpostavka o jednakim udelima, koja važi za sticanje u bračnoj zajednici. (Sentenca iz presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 1792/2021 od 18.3.2022. godine, utvrđena na sednici Građanskog odelјenja od 5.11.2024. godine).“
Ništavost braka kao prethodno stanje: „U sporu za deobu zajedničke imovine po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici ne može se odlučivati o ništavosti braka kao o prethodnom pitanju, radi otklanjanja bračnosti kao smetnje za postojanje vanbračne zajednice. (Sentenca iz presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 9039/2021 od 19.5.2022. godine, utvrđena na sednici Građanskog odelјenja od 14.11.2023. godine)“
Ugovaranje budućeg izdržavanje deteta: „Nije suprotno prinudnim propisima, javnom poretku i moralu da se obaveza u pogledu budućeg izdržavanja deteta utvrdi ugovorom između roditelјa. (Sentenca iz presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 1094/2015 od 3.6.2015. godine, utvrđena na sednici Građanskog odelјenja 31.5.2016. godine).“
Ostvarenje prava stanovanja: “Za ostvarenje prava stanovanja (habitatio) potrebno je da budu ispunjeni uslovi: da je to u najbolјem interesu deteta i da postoji stambeni prostor prostor na kome je moguće konstituisanje prava stanovanja. (Sentenca iz presude Vrhovnog kasacionog suda Rev.1443/10 od 13.05.2010. godine, utvrđena na sednici Građanskog odelјenja 13.09.2010. godine).“
Tužba za zaštitu prava deteta na privatnost: „Roditelј kome je povereno vršenje roditelјskog prava, ima pravo da tužbom za zaštitu prava deteta na privatnost, traži zabranu objavlјivanja fotografija deteta na društvenim mrežama od svih lica, pa i od roditelјa koji ne vrši roditelјsko pravo. (Sentenca iz presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 14012/2022 od 6.10.2022. godine, utvrđena na sednici Građanskog odelјenja od 5.11.2024. godine).“
