Pravo na zdravu životnu sredinu je jedno od Ustavom zagarantovanih prava u RS. U Ustavu Republike Srbije, proglašenom 2006. godine, kaže se da svi građani imaju pravo na zdravu životnu sredinu, kao i pravo da budu obaveštavani o njenom stanju, ali i obavezu da štite životnu sredinu. Pored Ustava, Zakonom o zaštiti životne sredine garantovano je pravo građana ili grupa građana, njihovih udruženja, profesionalnih ili drugih organizacija na zdravu životnu sredinu i pravna zaštita. Svi ovi ciljevi i principi se detaljno izlažu u Strategiji održivog razvoja usvojenoj 2008. godine i Nacionalnom programu zaštite životne sredine iz 2010. godine.
Prema članu 16. Ustava Republike Srbije opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori su sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju i potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom. Zakonom o potvrđivanju Arhuske konvencije, usvojenim 12. maja 2009., konvencija je inkorporirana u pravni sistem Republike Srbije.
Arhuska konvencija koju je RS ratifikovala, je jedan od međunarodnih pravnih akata u kome se na najjasniji način izražava fundamentalno pravo čoveka na zdravu životnu sredinu.
Arhuska konvencija štiti “prava vezana za životnu sredinu” kao osnovno ljudsko pravo. U njoj su pristup informacijama, učešće javnosti i pravo na pravnu zaštitu označeni kao osnovni uslovi za održivi razvoj koji podrazumeva očuvanje životne sredine.
Ono po čemu se Arhuska konvencija izdvaja sa pravne tačke gledišta je široka definicija “informacija koje se tiču životne sredine” kojom je obuhvaćen ne samo kvalitet životne sredine, već i faktori koji imaju uticaja na životnu sredinu, informacije iz oblasti ekonomije i politike, kao i pitanja koja se tiču zdravlja i bezbednosti.
Da bi se stanovništvo ponašalo u skladu sa planom održivog razvoja, potrebno je da dobije tačne informacije o stanju životne sredine. To znači da svi imaju pravo da znaju kakav vazduh udišu, kakav kvalitet vode i proizvoda koje kupuju, kao i podatke o svemu ostalom što utiče na njihov život. Arhuska konvencija se fokusira na interakcije između javnosti i državnih organa.
Arhuska konvencija sadrži tri grupe prava:
- Pravo na informisanost – tačne informacije o pojavama i aktivnostima koje mogu imati uticaj na kvalitet životne sredine, zdravlje ljudi i životinja.
- Pravo da građani učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini.
- Pristup pravosuđu u slučaju kada su prethodna dva prava povređena.
U odredbe Arhuske konvencije ugrađena su dva međunarodna procesa:
- proces izgradnje međunarodnih pravnih normi u oblasti zaštite životne sredine, koje su od značaja za sve države sveta,
- proces organizovanja regionalnih aktivnosti i normi u oblasti zaštite životne sredine.
U Srbiji, u skladu sa navedenim, osnivaju regionalni centri koji organizuju konferencije o sprovođenju odredbama Arhuske konvencije u našoj zemlji.
Kako je Srbija potencijalni kandidat za članstvo u EU, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) je potpisala 2008, a molba za članstvo u EU je podneta 2009. godine. S tim u vezi je u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2009. konstatovano da ostvaren pozitivan učinak Republike Srbije po pitanju horizontalnih zakona i potvrđivanja Arhuske konvencije. U Izveštaju Evropske komisije o napretku za 2010. godinu se iznosi zaključak da Republika Srbija treba da ojača kapacitete za primenu i sprovođenje zakona, uključujući mere vezane za učešće javnosti.
