Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, bliže se uređuju Zakonom o radu i posebnim zakonima. Po osnovu Zakona o radu jedno od osnovnih prava zaposlenih je bezbednost i zdravlje na radu. Pored prava na bezbednost i i zdravlje na radu, zaposleni je dužan da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.
Bezbednost i zdravlje na radu su bliže uređeni Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Ovim zakonom uređuju se unapređivanje i sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj sredini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, opšta načela prevencije, prava posebnih grupa zaposlenih, obaveze poslodavca, prava i obaveze zaposlenih, informisanje, konsultovanje, saradnja i obuka zaposlenih i predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu, Registar povreda na radu, stručni ispiti, izdavanje licenci, nadzor i kaznene odredbe. Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, bliže se uređuju kolektivnim ugovorom, pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu ili pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu.
Zakon definiše bezbednost i zdravlje na radu kao obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom u cilju ostvarivanja fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja zaposlenih.
Pojedini poslovi su poslovi sa povećanim rizikom bezbednosti i zdravlja na radu, a prema zakonu su to ona radna mesta kao što su: radno mesto na visini, radno mesto u dubini, radno mesto na upravljanju vozilima i unutrašnjem transportu (viljuškari, dizalice, transporteri, građevinske i poljoprivredne mašine i sl.) i drugo radno mesto utvrđeno aktom o proceni rizika poslodavca na kome, i pored potpuno primenjenih mera u skladu sa zakonom, postoje okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog.
Shodno Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (član 5. zakona), pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:
- lica koja su u radnom odnosu i lica angažovana van radnog odnosa;
- lice koje se samozapošljava;
- učenici i studenti koji se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi ili učenju kroz rad u sistemu dualnog obrazovanja;
- lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju volontiranje;
- lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge;
- lica koja su upućena na dodatno obrazovanje i obuku po uputu nosioca poslova zapošljavanja;
- lica koja učestvuju u organizovanim javnim radovima od opšteg značaja;
- lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izdržavanje kazne zatvora (radionica, radilište i sl.) i na drugom mestu rada;
- lica koja kod poslodavca obavljaju rad u skladu sa posebnim zakonima;
- lica koja se zateknu u radnoj sredini, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.
Ukoliko se radi o posebnim grupama zaposlenih, njihova prava, prema zakonu su posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu a koja se odnose na mlade, žene koje rade na radnom mestu sa povećanim rizikom koji bi mogao da im ugrozi ostvarivanje materinstva, osobe sa invaliditetom i zaposleni kod kojih je utvrđena profesionalna bolest. Njihova posebna prava uređuju se dodatno i kolektivnim ugovorom, pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu.
Poslodavac je dužan da obezbedi i sprovodi kako preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu, tako i bezbednost i zdravlje zaposlenom u svim aktivnostima poslodavca i na svim nivoima organizovanja rada i radnog procesa.
Nepoštovanje zakonskih odredbi poslodavca iz radnog prava i prava i obaveza iz radnih odnosa u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu su predmet kažnjavanja pravnih lica i odgovornih lica u pravnom licu, odnosno fizičkih lica (zavisno od pravne forme). Ukoliko dođe do povrede zaposlenog na radu, ne njegovom krivicom, on ostvaruje pravo na naknadu pretrpljene štete, koju mu je poslodavac dužan isplatiti.
Advokat za radno pravo pruža zaposlenima kvalifikovana pravna objašnjenja u vezi njihovih prava i obaveza iz radnog odnosa odnosno bezbednosti i zdravlja na radu. Advokat za radno pravo poseban akcenat u pružanju pravnih usluga u ovom slučaju je na zaštiti prava radnika. Advokat za radno pravo, kada se radi o poslodavcu, pruža usluge izrade svih internih akata koji definišu prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih iz ove oblasti, kao i uvođenje adekvatnih procedura i politika u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu. U slučaju radnog spora, advokat za radno pravo zastupa stranku braneći njene najbolje interese.
