Pravo na deobu zajedničke imovine imaju supružnici i naslednici.
Zajedničkom bračnom imovinom supružnika se naziva sva ona imovina koju su oni stekli tokom trajanja bračne zajednice, bilo po zakonu, bilo po ugovoru. Supružnici mogu zajedničku imovinu da dele tokom trajanja braka ili nakon raskida braka.
Imovinu (zaostavštinu) mogu da naslede, u skladu sa Zakonom o nasleđivanju naslednici ostavioca i to onu koja je pripadala ostaviocu u trenutku njegove smrti. Zakonom o nasleđivanju je propisano da ostavioca nasleđuju njegovi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug ostavioca, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dedovi i babe i njihovi potomci i svi ostali preci ostavioca.
Dok traje režim zajedničke svojine, pravo svojine koje imaju dva ili vise vlasnika (zajedničari) čiji udeli u zajedničkoj svojini nisu određeni i po pravilu se ne mogu otuđiti.
Zajednička imovina može da se deli sporazumno ili sudski.
U slučaju sudske deobe zajedničke imovine, sprovodi se vanparnični postupak deobe zajedničke imovine
u skladu sa Zakonom o vanparničnom postupku.
Advokat za porodično pravo odnosno advokat za nasledno pravo pruža sledeće pravne usluge u vezi deobe zajedničke imovine bilo supružnika bilo naslednika:
– pravne radnje oko sporazumne deobe zajedničke imovine,
– pravne radnje oko deobe bračne imovine u posebnom parničnom postupku po zvaničnom okončanju bračne zajednice,
– pravne radnje oko deobe bračne imovine u sudskom postupku,
– pokretanje vanparničnog postupka deobe imovine supružnika i naslednika,
– sastavlja predlog za pokretanja sudske deobe zajedničke imovine (tužba) koji mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima supružnika, kao i podatke o drugim licima koja na predmetu deobe (imovine) imaju neko stvarno pravo,
– obezbeđuje svu neophodnu dokumentaciju, potrebne dokaze i omogućava upis sudske presude za supružnike i naslednike u javne registre u kojima se imovina vodi.
