Nasleđivanje predstavlja zakonom uređen postupak kojim se, nakon smrti ostavioca, njegova imovina, prava i obaveze prenose na naslednike. Kada između naslednika nema sporova, ostavinski postupak se uglavnom završava brzo. U ostavinskom postupku može se dogoditi da nije poznato da li ostavilac uopšte ima naslednike ili da je poznato ko su naslednici, ali nije poznato njihovo prebivalište ili boravište. U takvim situacijama primenjuju se posebna pravila, kako bi se zaštitila prava svih potencijalnih naslednika, odnosno, ukoliko nije poznato da li ostavilac uopšte ima naslednike ili da se zna ko su naslednici, ali njihovo prebivalište ili boravište nije poznato. U takvim slučajevima primenjuju se posebna pravila koja imaju za cilj da zaštite prava svih mogućih naslednika i obezbede zakonito okončanje ostavinskog postupka.
Ukoliko nije poznato da li ostavilac uopšte ima naslednike ili da se zna ko su naslednici, postupak nasleđivanja uređen je Zakonom o vanparničnom postupku, koji propisuje način vođenja ostavinskog postupka kada su naslednici nepoznati ili nedostupni.
Prema članu 116. Zakona o vanparničnom postupku, kada se ne zna da li ostavilac ima naslednike, sud će oglasom pozvati sva lica koja smatraju da imaju pravo na nasleđe da se prijave u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa.
Oglas se objavljuje na oglasnoj tabli nadležnog suda i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a po potrebi i na drugi odgovarajući način. Isti postupak primenjuje se i kada je nasledniku postavljen privremeni staralac zato što njegovo prebivalište ili boravište nije poznato ili se nalazi u inostranstvu, pa mu se sudska pismena ne mogu uredno dostaviti.
Iako zakon propisuje da sud objavljuje oglas po službenoj dužnosti, u praksi se često dešava da troškove objavljivanja oglasa snosi zainteresovano lice:
- poverilac ostavioca,
- jedan od mogućih naslednika,
- drugo lice koje ima pravni interes da se ostavinski postupak okonča.
Ukoliko troškovi objavljivanja oglasa nisu plaćeni, ostavinski postupak može biti prekinut do ispunjenja tog uslova.
Radi zaštite zaostavštine i prava potencijalnih naslednika, sud postavlja privremenog staraoca zaostavštine, koji zastupa interese naslednika do njihovog pronalaska ili prijavljivanja. Privremeni staralac zaostavštine je ovlašćen da u ime naslednika tuži i bude tužen i uopšte da zastupa naslednike. Po isteku roka od jedne godine, sud nastavlja i okončava ostavinski postupak na osnovu raspoloživih dokaza i izjave postavljenog staraoca.
Ukoliko troškovi nisu plaćeni, ostavinski postupak može biti prekinut do njihovog izmirenja. Važno je znati da sud u praksi ne radi oglašavanje po službenoj dužnosti, već zainteresovano lice (neko od prijatelja, poverioci itd.) mora da plati troškove oglašavanja. U suprotnom se ostavinski postupak prekida.
U praksi se često dešava da troškove objavljivanja oglasa snosi zainteresovano lice, poput naslednika ili poverioca.
U postupcima u kojima postoje nepoznati ili nedostupni naslednici, stručna pravna pomoć advokata za nasledno pravo može biti od velikog značaja. Advokat za nasledno pravo zastupa interese svojih stranaka tokom celog ostavinskog postupka, priprema potrebnu dokumentaciju, podnosi predloge sudu, prati zakonitost sprovođenja postupka i preduzima pravne radnje radi zaštite naslednih prava. Takođe, advokat za nasledno pravo pruža pravnu pomoć naslednicima, poveriocima i drugim zainteresovanim licima kada je potrebno pokrenuti ili ubrzati postupak, rešiti sporna pitanja ili ostvariti prava koja proizlaze iz nasleđivanja.
