Pokretanje postupka raspravljanja zaostavštine je ostavinski postupak ili ostavinska rasprava. Ostavinski postupak je po svojoj prirodi deklarativni postupak koji ima za cilj da se jedna neizvesna situacija razreši. Ostavinski postupak je vanparnični postupak. Svi elementi ostavinskog postupka su definisani Zakonom o vanparničnom postupku.
Tokom ostavinskog postupka pozivaju se svi koji polažu pravo na nasleđe i zakonski i testamentarni naslednici. Na ostavinskom ročištu se raspravlja o svim pitanjima vezanim za nasleđe, pravu na nasleđe, veličini nasleđenog dela, kao i obavezama koje proističu iz nasleđa. Ukoliko se među naslednicima pojave sporne činjenice, ostavinski postupak se prekida i naslednici se upućuju da pokrenu sudski postupak radi utvrđenja spornih prava.
Uloga javnog beležnika shodno Zakonu o javnom beležništvu je mogućnost da sastavljaju zaveštanja testament). Javni beležnici mogu da vode i ostavinski postupak. Sudovi su od 2016. počeli da poveravaju ostavine javnim beležnicima.
U ostavinskom postupku učestvuju naslednici, a mogu se pojaviti i treća lica. Treće zainteresovano lice ima pravo da pregleda, fotokopira, fotografiše i prepisuje spis ostavinskog predmeta koji je poveren javnom beležniku u skladu sa članom 149. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US i 55/2014).
Zakon o vanparničnom postupku (“Sl. glasnik SRS”, br. 25/82 i 48/88 i “Sl. glasnik RS”, br. 46/95 – dr. zakon, 18/2005 – dr. zakon, 85/2012, 45/2013 – dr. zakon, 55/2014, 6/2015 i 106/2015 – dr. zakon – dalje: ZVP) u članu 30d. stav 1. predviđa da kada postupa kao poverenik suda, javni beležnik je dužan da primenjuje pravila koja važe za postupak koji mu je poveren. U skladu sa tim, kada javni beležnik sprovodi ostavinski postupak kao poverenik suda, on ne primenjuje pravila javnobeležničkog prava, već pravila ostavinskog (vanparničnog) postupka.
Kako zakon o vanparničnom postupku nije uredio pod kojim uslovima i kako svi učesnici u ostavinskom postupku i treća zainteresovana lica mogu pregledati i prepisivati spise ostavinskog predmeta, primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, na osnovu člana 30. Stav 2. ZVP. Zakon o parničnom postupku – ZPP u članu 149. predviđa pod kojim uslovima se može pregledati i prepisivati spis predmeta. Uslovi da spisa pregledaju i druga lica je dozvoljeno, a ako imaju opravdan interes.
Spisi se mogu pregledati i prepisivati isključivo u kancelariji javnog beležnika. To znači da javni beležnik nikome ne može dozvoliti da iznese spis iz javnobeležničke kancelarije. Zainteresovano lice može odneti kopiju spisa ili kopiju pojedinih isprava iz spisa (overenu ili neoverenu) koja je sačinjena u javnobeležničkoj kancelariji. Nadležnost za davanje dozvole za pregledanje i prepisivanje spisa zavisi od toga da li se zahtev za uvid u spis podnosi u toku postupka ili po njegovom okončanju. Do donošenja prvostepenog ostavinskog rešenja dozvolu za pregledanje i prepisivanje spisa daje javni beležnik kojem je povereno da sprovede ostavinski postupak. Nakon donošenja prvostepenog ostavinskog rešenja, tu dozvolu daje predsednik osnovnog suda koji je javnom beležniku poverio da sprovede postupak za raspravljanje zaostavštine. Rešenje kojim se odlučuje o zahtevu za pregled i prepisivanje spisa predstavlja po svojoj prirodi akt sudske uprave, jer uvid u spis nije procesna radnja.
Zakonodavac prilikom redakcije člana 149. stav 2. ZPP nije insistirao ne tome da taj interes bude pravni. Pravo na pregledanje i prepisivanje spisa može imati ono treće lice koje određeni podatak iz spisa želi da upotrebi u nekom drugom sudskom postupku, tako i ono treće lice kojem je uvid u određeni spis potreban radi naučnog proučavanja.
Pregledanje i prepisivanje spisa predmeta podrazumeva pravo ovlašćenog lica da izvrši uvid u predmet, da fotokopira ceo predmet ili pojedine isprave iz predmeta, da fotografiše predmet ili pojedine isprave iz predmeta, kao i da mu se izda prepis celog spisa ili pojedinih delova spisa.
Pravo uvida u spise imaju:
– stranke,
– njihovi zastupnici,
– punomoćnici.
Ako stranka ili neko drugo zainteresovano lice zahteva prepis ostavinskog rešenja, dozvolu za to mora dati predsednik osnovnog suda koji je javnom beležniku poverio sprovođenje ostavinskog postupka.
