Nasleđivati se može, prema Zakonu o nasleđivanju, testamentarno ili sudski. Naslediti je moguće, prema obligacionom pravu i ugovorom o poklonu. Sudska praksa je bogata raznim specifičnim situacijama kada je reč o nasleđivanju i ostavinskom postupku i to kada ima više naslednika, bračno nasleđivanje, nasleđivanje nužnog dela, nasledni redovi, sanaslednika, naslednika koji se pojavljuju nakon završenog ostavinskog postupka, naslednika koji su u inostranstvu, susvojinsko nasleđivanje i brojne druge situacije.
Vrhovni kasacioni sud u Beogradu u premetu Rev 4426/2019 od 24.09.2021. godine se bavi razmatranjem sanaslednika, raspolaganjem naslednim delom pre deobe i prenosom naslednog dela na lice koje nije naslednik. Presuda Rev 4426/2019 se bavi pravom sunaslednika da zahtevaju udeo u imovini ostavioca nakon njegove smrti, naročito kada je deo imovine bio predmet ranijih ugovora ili poklona.
Glavna tema je sticanje svojine nasleđivanjem i utvrđivanje da se preostala zaostavština deli među zakonskim naslednicima, a ne na osnovu nepreciznih zahteva.
Ključni zakoni u ovom slučaju su Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa i to Član 20. i Član 36. – gde se definišu osnove sticanja svojine i eksplicitno propisuju da se pravo svojine na zaostavštini stiče u trenutku smrti ostavioca (otvaranja nasleđa odnosno ostavinske rasprave). Naravno, drugi ključni zakon je Zakon o nasleđivanju – Član 1. i Član 212. koji regulišu prenos zaostavštine po sili zakona na naslednike i definišu prava sunaslednika u pogledu upravljanja i raspolaganja zajedničkim naslednim delom pre nego što se izvrši deoba imovine.
Presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 4426/2019 ukazuje na ključna pravna pravila koja domaći sudovi primenjuju u sporovima gde su važni:
- Moment sticanja svojine i pravni kontinuitet
Shodno članu 36. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i odredbama Zakona o nasleđivanju, pravo svojine na imovini ostavioca prelazi na naslednike u samom trenutku smrti ostavioca (otvaranja nasleđa).
Sudsko rešenje o nasleđivanju ima samo deklarativni karakter (ono samo utvrđuje već nastalo pravo), a ne konstitutivni.
- Odnos između nasleđivanja po osnovu Ugovora o izdržavanju i Ugovora o poklonu
U konkretnom predmetu Rev 4426/2019, ostavilac je za života zaključio Ugovor o doživotnom izdržavanju sa srodnicima, ali sporna katastarska parcela nije bila obuhvaćena tim ugovorom. Taj deo parcele, koji nije uzet u ugovor o doživotnom izdržavanju (ili ugovor o poklonu) ostaje u sastavu zaostavštine i na njoj se svojina može steći isključivo zakonskim ili testamentarnim nasleđivanjem.
- Teret dokazivanja i nedostatak upisa u katastar
Čest problem u praksi, koji se pominje i u ovom konkretnom slučaju, jeste situacija kada naslednici ili treća lica (tužioci) zahtevaju utvrđenje prava svojine na osnovu starih ugovora ili faktičkog stanja, ali imovina im nikada nije bila prepisana u javnim knjigama odnosnu katastru nepokretnosti. Redovan stav Vrhovnog suda je da se pravo svojine nasleđivanjem ne može utvrditi na udelima nepokretnosti koji u momentu smrti ostavioca zakonski više nisu bili njegovi (ako su valjano otuđeni), ali ako ugovor ne obuhvata spornu imovinu, preostali zakonski naslednici legitimno stupaju u prava i obaveze na toj imovini.
Ono što se može zaključiti iz presude Vrhovnog kasacionog suda po presudi Rev 4426/2019 je da je sud u ovom konkretnom slučaju odbio reviziju tužioca kao neosnovanu, potvrđujući odluku Apelacionog suda u Kragujevcu. Zaključak je da tužilac nije ponudio valjan pravni osnov (niti kroz ugovore niti kroz dokazano nasleđivanje) da bi se utvrdilo njegovo pravo susvojine na spornoj parceli naspram tužene strane.
Bogata sudska praksa je jedan od bitnih elemenata na osnovu kojih se bira advokat za nasleđivanje (advokat za ostavinski postupak), kada dolazi do sudskih sporova oko nasleđivanja imovine. Advokat za nasleđivanje (advokat za ostavinski postupak) prvo utvrđuje činjenično stanje, koje je neophodno dokumentima potkrepiti i dokazati, kako bi sudski proces bio uspešan. Advokat za nasledno pravo(advokat za ostavinski postupak), u ime klijenta, kontaktira sve neophodne institucije, svedoke, pa i ostale naslednike, kako bi odredio najbolju strategiju za sudski proces. Zatim se pokreće tužba, koju sastavlja advokat za nasleđivanje, dostavlja je sudu i zastupa stranku tokom sudskog postupka. U slučaju da je neophodna revizija, žalba ili bilo koji drugi vid koji zakon dozvoljava ukoliko stranka nije zadovoljna presudom osnovnog suda, advokat za nepokretnosti (advokat za ostavinski postupak) pokreće te pravne korake.
