Vraćanje u pređašnje stanje je moguće ukoliko je opravdano. O opravdanosti propuštanja prilikom odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje ocenjuje sud. Za ocenu opravdanosti izostanka sa ročišta i osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje je važno da su razlozi propuštanja opravdani (prema Zakonu o parničnom postupku) vezano za okolnosti koje su dovele do izostanka, a ne da li se stranka, koje je propustila ročište, telefonom javila sudu da kasni.
Obrazloženje Višeg trgovinskog suda povodom iznetog:
„Neistiniti su žalbeni navodi o tome da prvostepeno rešenje ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati, jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivrečni samoj sadržini donetog rešenja. Takođe su neistiniti žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja naveo da su razlozi zakašnjenja tužioca na ročište „bezazleni i opšte poznate činjenice“. Nasuprot ovim navodima, prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da u konkretnom slučaju ne postoje opšte poznate činjenice koje bi opravdavale izostanak tužioca sa ročišta, a da sam tužilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku. Ovakav zaključak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. Naime, opšte je poznata činjenica, a kako je to uostalom naveo i sam tužilac u svom predlogu, da je auto put tako opterećen saobraćajem, da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja. Stoga je tužilac prilikom dolaska na zakazano suđenje bio dužan da ima u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja auto putem, te je bio dužan da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju predupredi tako što bi na zakazano ročište krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na ročište. Netačni su žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju bio dužan da zakaže ročište radi raspravljanja o podnetom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Ovo s toga što dokazni predlozi koje je tužilac stavio u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje, nisu bili relevantni i merodavni za ocenu opravdanosti njegovog izostanka, jer se iz predloženog saslušanja osobe sa kojom je tužilac navodno kontaktirao telefonom, ne bi mogla utvrditi činjenica opravdanosti, odnosno neopravdanosti zakašnjenja, nego samo činjenica da li se tužilac javljao da opravda svoj izostanak ili ne. Ovaj sud kao drugostepeni smatra da činjenica što je neko pokušao da se javi da kasni još uvek ne opravdava izostanak sa ročišta, već se opravdanost ceni prema okolnostima koje su dovele do tog izostanka. Činjenica je da tužilac u podnetom predlogu, odnosno uz isti, nije predložio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neočekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima.“
Izvor: Rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 4279/06 od 7. decembra 2006. godine.
Razlog za propuštanje, te vraćanje u pređašnje stanje – zastoj u saobraćaju na autoputu, nepredvidive okolnosti i viša sila. Navedeni razlozi se ne mogu smatrati opravdanim, jer su stranke u obavezi da predvide navedene okolnosti i u skladu sa tim preduzmu sve radnje koje ne bi dovele do izostanka. Zastoj na autoputu bi bio opravdan razlog za vraćanje u pređašnje stanje samo ako bio neočekivan i nepredvidiv, odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima.
Obrazloženja Višeg trgovinskog suda:
„Neistiniti su žalbeni navodi o tome da prvostepeno rešenje ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivrečni samoj sadržini donetog rešenja. Takođe su neistiniti žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja naveo da su razlozi zakašnjenja tužioca na ročište „bezazleni i opšte poznate činjenice“. Nasuprot ovim navodima, prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da u konkretnom slučaju ne postoje opšte poznate činjenice koje bi opravdavale izostanak tužioca sa ročišta, a da sam tužilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku. Ovakav zaključak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. Naime, opšte je poznata činjenica, a kako je to uostalom naveo i sam tužilac u svom predlogu, da je auto put tako opterećen saobraćajem, da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja. Stoga je tužilac prilikom dolaska na zakazano suđenje bio dužan da ima u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja auto putem, te je bio dužan da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju predupredi tako što bi na zakazano ročište krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na ročište. Činjenica je da tužilac u podnetom predlogu, odnosno uz isti, nije predložio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neočekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima.“
Izvor: Rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 4279/06 od 7. decembra 2006. godine.
