Krivično zakonodavstvo podrazumeva da postoje krivična dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti i ona koja se gone po privatnoj tužbi. Ukoliko se krivično gonjenje vrši po službenoj dužnosti krivični postupak pokreće javni tužilac, dok u slučaju krivičnog gonjenja po privatnoj tužbi postupak pokreće privatni tužilac (najčešće sam oštećeni odnosno opunomoćeni advokat za krivično i prekršajno pravo).
Oštećeni je svako lice čije je lično ili imovinsko pravo ugroženo ili povređeno krivičnim delom. Oštećeni, pod određenim uslovima propisanim Zakonikom o krivičnom postupku, ima prava koja mu omogućavaju izvesno učestvovanje u konkretnom krivičnom postupku.
Jedno od tih prava oštećenog je pravo da preuzme krivično gonjenje od javnog tužioca i tada oštećeni postaje supsidijarni tužilac.
Kada se krivično gonjenje pokreće privatnom tužbom oštećeni koristi svoje zakonsko pravo da bude privatni tužilac u krivičnom postupku.
Odredbama Zakonika o krivičnom postupku definisani su pojmovi oštećeno lice i njegova prava i obaveze, oštećeni u krivičnom postupku kao tužilac i pojam privatni tužilac.
Oštećeni, prava oštećenog, obaveze oštećenog
Shodno Zakoniku o krivičnom postupku, prava oštećenog se odnose na to da može da podnese predlog, ukaže na činjenice i dokaze za ostvarivanje svog imovinskopravnog zahteva, te da predloži privremene mere za njegovo obezbeđenje i takođe može razmatrati spise koji služe kao dokaz, podnositi prigovore, prisustvovati ročištima i glavnom pretresu. Oštećeni ima pravo da bude obavešten o postupcima javnog tužioca, kako bi znao da li je u mogućnosti da iskoristi svoje pravo preuzimanja krivičnog gonjenja. Za krivična dela za koja se goni po predlogu oštećenog, predlog se podnosi nadležnom javnom tužiocu, pri čemu se predlog podnosi u roku od roku od tri meseca od dana kad je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog. Status blagovremeno podnetog predloga oštećenog će imati i blagovremeno podneta privatna tužba. Pored pobrojanih prava oštećenog, za njega su zakonom propisane i obaveze, od kojih je najvažnija da o svakoj promeni adrese prebivališta ili boravišta obaveste javnog tužioca ili sud pred kojim se vodi krivični postupak. Ukoliko oštećeno lice u krivičnom postupku želi, može angažovati advokata za krivično pravo, koji će ga zastupati tokom krivičnog postupka. Advokat za krivično pravo će u ime oštećenog preduzeti sve pravne radnje u cilju ostvarivanja interesa oštećenog i njegovog imovinskopravnog zahteva. Zakonik o krivičnom postupku je posebno definisao prava kada je oštećeni maloletno lice ili lice koje je lišeno poslovne sposobnosti. U oba slučaja oštećenog zastupa njegov zakonski zastupnik – advokat za krivično pravo. Advokat za krivično pravo daje izjave potrebne za vođenje krivičnog postupka i preduzima sve radnje na koje je po ovom zakoniku ovlašćen oštećeni. Ukoliko se desi okolnost da oštećeni umre u toku roka za davanje izjave o preuzimanju krivičnog gonjenja ili podnošenja predloga za krivično gonjenje, to pravo prelazi na njegove pravne sledbenike: bračni drug, lice sa kojim živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici života, deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braća, sestre i zakonski zastupnik.
Oštećeni kao tužilac
Preuzimanjem prava na krivično gonjenje od strane oštećenog lica u krivičnom postupku, oštećeni dobija zakonski status supsidijarni tužilac ili oštećeni kao tužilac. Zakonik o krivičnom postupku je definisao prava oštećenog kao tužioca: zastupa optužbu, podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloži privremene mere za njegovo obezbeđenje, angažuje punomoćnika iz reda advokata (advokata za krivično pravo) ili da zahteva postavljanje svog punomoćnika. Oštećeni kao tužilac ima, po zakonu, sva ona prava koja ima i javni tužilac. Oštećeni kao tužilac ima pravo na punomoćnika (advokata za krivično pravo) u onom krivičnom postupku gde je predviđena kazna zatvora za počinjeno krivično delo u trajanju preko pet godina ili ukoliko oštećeni kao tužilac ne može da snosi troškove zastupanja. Oštećeni kao tužilac gubi to svoje svojstvo ako odustane od tužbe, krivično gonjenje preuzme javni tužilac ili u slučaju smrti oštećenog kao tužioca odnosno ako prestane da postoji pravno lice koje ima svojstvo oštećenog kao tužioca.
Privatni tužilac
Oštećeni u krivičnom postupku može podneti privatnu krivičnu tužba putem koje se pokreće krivični postupak i oštećeni je tada privatni tužilac. Privatni tužilac privatnu odnosno krivičnu tužbu podnosi nadležnom sudu u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog. Kod privatne tužbe, tužilaštvo ne goni po službenoj dužnosti, već oštećeni podnesi tužbu i preduzima sve radnje tokom postupka kod krivične prijave. Kako je privatna tužba složen podnesak i postupak, oštećeni može angažovati advokata za krivično pravo kao svog privatnog tužioca. Opunomoćeni advokat za krivično pravo će sačiniti privatnu tužbu, blagovremen je podneti te će se ona tako smatrati blagovremeno podnetim predlogom oštećenog, ako se u toku postupka utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po predlogu. Advokat za krivično pravo će navesti sve bitne elemente privatne tužbe, koji obuhvataju sledeće: navođenje imena i prezimena okrivljenog sa ličnim podacima ukoliko su poznati, davanje kratkog opis dela, precizno navođenje zakonskog naziva krivičnog dela, navođenje suda pred kojim će se održati glavni pretres, dat predlog koje dokaze treba izvesti na glavnom pretresu, sa naznačenjem činjenica, kao i navođenje predloga vrste i mera krivične sankcije i mera čije se izricanje traži. Advokat za krivično pravo će kao privatni tužilac po ovlašćenju oštećenog potkrepiti sve navode iz privatne tužbe verodostojnim dokazima i zastupati oštećenog po privatnoj tužbi u cilju ostvarivanja njegovog najboljeg interesa.
